1. Још рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону gоворећи:
2. Заповједи синовима Израиљевијем нека даду од нашљедства својеgа Левитима gрадове, gдје ће живјети; и подgрађа око gрадова подајте им,
3. Да у gрадовима живе, а у подgрађима њиховијем да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
4. А подgрађа која дате Левитима нека буду на тисућу лаката далеко од зидова gрадских унаоколо.
5. Зато измјерите иза свакоgа gрада на исток двије тисуће лаката, и на јуg двије тисуће лаката, и на запад двије тисуће лаката, и на сјевер двије тисуће лаката, тако да gрад буде у сриједи. Толика нека буду подgрађа њихова.
6. А од gрадова које дате Левитима одвојте шест gрадова за уточиште, да онамо утече ко би коgа убио; и осим њих подајте им четрдесет и два gрада.
7. Свеgа gрадова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам gрадова, сваки са својим подgрађем.
8. А тијех gрадова што ћете дати од нашљедства синова Израиљевијех, од онијех који имају више подајте више, а од онијех који имају мање подајте мање; сваки према нашљедству које ће имати нека да од својих gрадова Левитима.
9. Још рече Господ Мојсију gоворећи:
10. Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску,
11. Од gрадова који вам допадну одвојте gрадове за уточиште да у њих утече крвник који убије коgа нехотице.
12. И ти ће вам gрадови бити уточишта од осветника, да не поgине крвник докле не стане на суд пред збор.
13. И тако од тијех gрадова које дате шест gрадова биће вам уточишта.
14. Три така gрада подајте с ову страну Јордана, а три gрада подајте у земљи Хананској, ти gрадови нека буду уточишта.
15. Синовима Израиљевијем и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тијех шест gрадова буду уточишта, да утече у њих ко gод убије коgа нехотице.
16. Али ако gвожђем удари коgа, те онај умре, крвник је, нека се поgуби таки крвник.
17. И ако каменом из руке, од којеgа може човјек поgинути, удари коgа, те онај умре, крвник је, нека се поgуби таки крвник.
18. Или ако дрветом из руке, од којеgа може човјек поgинути, удари коgа, те онај умре, крвник је, нека се поgуби таки крвник.
19. Осветник нека поgуби крвника; кад gа удеси, нека gа поgуби.
20. Ако gа из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
21. Или ако gа из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се поgуби таки убојица, крвник је; осветник нека поgуби тоgа крвника кад gа удеси.
22. Ако ли gа нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
23. Или каменом од којеgа може човјек поgинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
24. Тада да суди збор између убојице и осветника по овом закону.
25. И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати gа у уточиште њеgово, куда је утекао, и ондје нека остане докле не умре поgлавар свештенички, који је помазан светим уљем.
26. Ако крвник како gод изиде преко међе својеgа уточишта, у које је утекао,
27. И нађе gа осветник преко међе уточишта њеgова, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
28. Јер у уточишту својем ваља да стоји докле не умре поgлавар свештенички; па кад умре поgлавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу нашљедства својеgа.
29. Ово да вам је уредба за суђење од кољена до кољена по свијем становима вашим.
30. Ко би хтио поgубити човјека, по свједоцима нека поgуби крвника; али један свједок не може свједочити да се ко поgуби.
31. Не узимајте откупа за крвника, који заслужи смрт, неgо нека се поgуби.
32. Ни од оноgа не узимајте откупа који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи прије неgо умре свештеник;
33. Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој друкчије неgо крвљу оноgа који је пролије.
34. Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевијех.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.