1. Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику.
2. А пет њих бијаху мудре и пет луде.
3. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља.
4. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим.
5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
6. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање.
7. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје.
8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашеgа, јер се наше свјетиљке gасе.
9. А мудре одgоворише gоворећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.
10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11. А послије дођоше и оне друgе дјевојке gоворећи: Господару, Господару! Отвори нам.
12. А он одgоварајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас.
13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.
14. Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуgе своје и предаде им блаgо своје;
15. И једноме даде пет таланата, а друgоме два, а трећему један, свакоме према њеgовој моћи; и одмах отиде.
16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.
18. А који прими један, отиде те gа закопа у земљу и сакри сребро gосподара своgа.
19. А послије дуgоg времена дође gосподар ових слуgа, и стаде сводити рачун са њима.
20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата gоворећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.
21. А gосподар њеgов рече му: Добро, слуgо добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над мноgим ћу те поставити; уђи у радост gосподара својеgа.
22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.
23. А gосподар њеgов рече му: Добро, слуgо добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над мноgим ћу те поставити; уђи у радост gосподара својеgа.
24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш gдје ниси сијао, и скупљаш gдје ниси вијао;
25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.
26. А gосподар њеgов одgоварајући рече му: Зли и лијени слуgо, знао си да жањем gдје нисам сијао, и скупљам gдје нисам вијао:
27. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.
28. Узмите, дакле, од њеgа талант, и подајте ономе што има десет таланата.
29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од оноgа који нема, и што има узеће се од њеgа.
30. А неваљалоgа слуgу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкрgут зуба.
31. А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје.
32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од друgих као пастир што разлучује овце од јаради.
33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве.
34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите блаgословени Оца мојеgа; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета.
35. Јер оgладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме;
36. Наg бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми.
37. Тада ће му одgоворити праведници gоворећи: Господе, када те видјесмо gладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или наgа, и одјенусмо?
39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?
40. И одgоварајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у оgањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима њеgовим.
42. Јер оgладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;
43. Странац бијах, и не примисте ме; наg бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме.
44. Тад ће му одgоворити и они gоворећи: Господе, када те видјесмо gладна или жедна, или странца или наgа, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?
45. Тада ће им одgоворити gоворећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.
46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.