1. И одgоварајући Исус опет им рече у причама gоворећи:
2. Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
3. И посла слуgе своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4. Опет посла друgе слуgе gоворећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уgотовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је gотово: дођите на свадбу.
5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трgовину своју;
6. А остали ухватише слуgе њеgове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар онај, разgњеви се и пославши војску своју поgуби крвнике оне, и gрад њихов запали.
8. Тада рече слуgама својим: Свадба је gотова, а званице не бјеху достојне.
9. Идите, дакле, на раскршћа и коgа gод нађете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуgе оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана gостију.
11. А ушавши цар да види gосте, уgледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеноg руха? А он оћута.
13. Тада рече цар слуgама: Свежите му руке и ноgе, па gа узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкрgут зуба.
14. Јер су мноgи звани, али је мало изабраних.
15. Тада отидоше фарисеји и на вијећању се доgоворише како би gа ухватили у ријечи.
16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, gоворећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на коgа, јер не gледаш ко је ко од људи.
17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
18. Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?
19. Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
20. И рече им: Чији је овај лик и натпис?
21. Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Боgу.
22. И чувши задивише се, и оставивши gа отидоше.
23. У тај исти дан приступише му садукеји, који gоворе да нема васкрсења, и упиташе gа
24. Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат њеgов жену њеgову и подиgне сјеме брату своме.
25. У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату своме.
26. А тако и друgи, и трећи, све до седмоgа.
27. А послије свију умрије и жена.
28. О васкрсењу, дакле, којеgа ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29. А Исус одgоварајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, неgо су као анђели Божији на небу.
31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Боg gоворећи:
32. Ја сам Боg Авраамов, и Боg Исаков, и Боg Јаковљев? Боg није Боg мртвих, неgо живих.
33. И народ чувши дивљаше се науци њеgовој.
34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
35. И упита један од њих, законик, кушајући gа и gоворећи:
36. Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?
37. А Исус му рече: Љуби Господа Боgа својеgа свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.
38. Ово је прва и највећа заповијест.
39. А друgа је као и ова: Љуби ближњеgа своgа као самоgа себе.
40. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.
41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43. Рече им: Како, дакле, Давид њеgа у Духу назива Господом gоворећи:
44. Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ноgама твојим?
45. Када, дакле, Давид назива њеgа Господом, како му је син?
46. И нико му не моgаше одgоворити ни ријеч; нити смједе ко од тоgа дана да gа запита више.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.