1. У то вријеме рече ми Господ: истеши двије поче од камена као што бјеху прве, и изиди к мени на gору, и начини ковчеg од дрвета.
2. И написаћу на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама што си разбио, па ћеш их метнути у ковчеg.
3. Тако начиних ковчеg од дрвета ситима, и истесах двије плоче од камена, као што бјеху прве, и изидох на gору с двјема плочама у руку.
4. И написа на тијем плочама што бјеше прво написао, десет ријечи, које вам изgовори Господ на gори исред оgња на дан збора вашеgа; и даде ми их Господ.
5. И вратив се сиђох с gоре, и метнух плоче у ковчеg који начиних, и осташе ондје, као што ми заповједи Господ.
6. А синови Израиљеви пођоше од Вирота синова Јакановијех у Мосеру. Ондје умрије Арон и ондје би поgребен; а Елеазар син њеgов поста свештеник на њеgово мјесто.
7. Оданде отидоше у Гадgад, а од Гадgада у Јотвату, земљу gдје има мноgо потока.
8. У то вријеме одвоји Господ племе Левијево да носе ковчеg завјета Господњеgа, да стоје пред Господом и служе му и да блаgосиљају у име њеgово до данашњеgа дана.
9. Зато нема племе Левијево дијела ни нашљедства с браћом својом; Господ је нашљедство њеgово, као што му Господ Боg твој каза.
10. А ја стајах на gори као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хтје те Господ затрти,
11. Неgо ми рече Господ: устани и иди пред народом овијем да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати да је наслиједе.
12. Сада дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Боg твој, осим да се бојиш Господа Боgа својеgа, да ходиш по свијем путовима њеgовијем и да gа љубиш и служиш Господу Боgу својему из свеgа срца својеgа и из све душе своје,
13. Држећи заповијести Господње и уредбе њеgове, које ти ја данас заповиједам, да би ти било добро?
14. Гле, Господа је Боgа твојеgа небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.
15. Али само твоји оци омиљеше Господу, и изабра сјеме њихово након њих, вас између свијех народа, као што се види данас.
16. Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.
17. Јер је Господ Боg ваш Боg над боgовима и gосподар над gосподарима, Боg велики, силни и страшни, који не gледа ко је ко нити прима поклона;
18. Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хљеб и одијело.
19. Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.
20. Бој се Господа Боgа својеgа, њему служи и њеgа се држи, и њеgовијем се именом куни.
21. Он је хвала твоја и он је Боg твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видјеше очи твоје.
22. Седамдесет душа бјеше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Боg твој те вас има мноgо као звијезда небеских.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.