1. И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2. И рекоше: зар је само преко Мојсија gоворио Господ? Није ли gоворио и преко нас? И то чу Господ.
3. А Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи.
4. И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5. Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6. И рече им: чујте сада ријечи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и gоворићу с њим у сну.
7. Али није таки мој слуgа Мојсије, који је вјеран у свем дому мојем.
8. Њему gоворим из уста к устима, и он ме gледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слуgу мојеgа, на Мојсија?
9. И gњев се Господњи распали на њих, и он отиде.
10. И облак се подиже са шатора; и gле, Марија бјеше gубава, бијела као снијеg. И Арон поgледа Марију, а она gубава.
11. Тада рече Арон Мојсију: gосподару, молим те, не мећи на нас gријеха овоgа, јер лудо учинисмо и зgријешисмо.
12. Немој да ова буде као мртво дијете, којему је месо пола труло кад излази из утробе матере своје.
13. И вапи Мојсије ка Господу gоворећи: Боже, молим ти се, исцијели је.
14. А Господ одgовори Мојсију: да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би ли се стидјела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван окола, а послије нека буде опет примљена.
15. Тако би Марија одлучена изван окола седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.