Cilj meditacije uvida u Sopstvo nije da stvori nekakav sistem verovanja, već pre da posluži kao putokaz kako da jasnije sagledamo pravu prirodu svoga uma i bića. Na taj način stičemo direktno razumevanje stvari kakve one jesu, bez oslanjanja na nekakve unapred zauzete stavove ili teorije - dakle, stičemo neposredno iskustvo, koje poseduje sopstvenu vitalnost. Ovo nam takođe pruža duboki osećaj smirenosti, koja proizlazi iz znanja do kojeg smo sami došli i nalazi se izvan svake sumnje.
Meditacija 'Ko sam ja?' je ključni faktor na putu koji je Ramana ponudio na dobrobit ljudskih bića; jedini uslov je da je praktikujete! Zato je na sledećim stanicama opisana serija meditativnih vežbi, uz praktičan savet kako da ih koristite. Najbolje je ako čitalac kroz ovaj vodič ide postupno, praktikujući izvesno vreme svaku grupu instrukcija, pre nego što krene dalje.
Termin "meditacija 'Ko sam ja?'" odnosi se na vežbe osvešćenja koje razvijaju smirenost, putem zadržavanja pažnje na određenom objektu, i uvida u pravu prirodu zbivanja putem posmatranja ili svedočenja. Njen cilj je da se dođe do izvora svesti, do najfinijeg nivoa postojanja, onog iz kojeg postojanje, zapravo, izvire. Spoznaja tog izvora iz koga sve nastaje, jeste spoznaja Sebe, tj, svoje prave, sopstvene prirode. Međutim, teško je doći do njega direktno, mada je retkim pojedincima, karmički zrelim, i to moguće. Zato je nužno poći od negovanja pažnje i uvida od pristupačnijih, grubljih, a zatim nastaviti ka sve finijim objektima, a to znači najpre od tela, preko osećaja, do misli. Tek tako ćemo moći da dođemo do izvora misli i spoznamo Sopstvo. Osnovna ili početna praksa osvešćenja, jeste osvešćenje tela; tradicionalno, ova se vežba izvodi u sedećem stavu ili u hodu. Ovaj vodič počinje time. Kasnije, kada steknemo iskustvo, svesnost postoji sasvim prirodno. Javlja se osećaj olakšanja i zainteresovanosti, tako da polako počinjemo da bivamo sve svesniji sebe i okoline bez ikakavih napora. Kada to postane beznaporno, a sigurno će postati ako ga redovno primenjujemo, možemo preći na osvešćenje finijeg nivoa zbivanja, na osećaje, a zatim, na um.
Podsvesni utisci (vasane) onemogućavaju nam da se direktno okrenemo ka izvoru uma i ega. Zato moramo najpre olabaviti stegu tih dugo negovanih utisaka. Oni saćinjavaju naš dosadašnji način života kojim smo održavali svoju nesvesnost i živeli mehanički. Međutim, vasane se ne formiraju samo u umu, već na svim nivoima zbivanja, na fizičkom, emocionalnom i mentalnom. Svaka aktivnost ponavljanjem formira svoje polje dejstva koje se kristališe kao vasana. Zatim to polje ponavljanjem dobija sve više energije dok ne počne povratno da deluje na nas, prisiljavajući nas da ga prihvatimo zdravo za gotovo kao obrazac ponašanja i shvatanja. Tim ponašanjem postajemo mehanizovani i nesvesni, jer delujemo uvek po obrascima (individualnim ili kolektivnim), a ne neposredno i svesno, autentično.
Zato je nužno osvestiti sebe na svim nivoima fizičkom, osećajnom i mentalnom, a ne samo na jednom, mentalnom, kako to neke prakse meditacije preporučuju. Ako to činimo, uvek ćemo iznova padati u niža stanja, jer će nas na to vući naši neosvešćeni niži nivoi bića, odnosno, njihove vasane - i od cele stvari ćemo napraviti ritual.

SEDENJE
Vreme i mesto

Fokusiranje uma na telo može se lako izvoditi u sedećem položaju. Potrebno je da pronađete vreme i mesto koje vam obezbeđuje da se opustite i na kojem nećete biti uznemiravani. Tiha soba bez puno predmeta u njoj koji bi vam odvlačili pažnju je idealna; svetla i prostrana soba ima osvežavajući efekat, dok natrpana i mračna prostorija deluje upravo suprotno. Vreme je takođe važno, pogotovo što je većini ljudi dan strogo isplaniran. Nije naročito delotvorno meditirati u vreme kada treba nešto drugo da radite ili kad ste u vremenskom škripcu. Bolje je odvojiti vreme - recimo rano ujutro ili uveče posle posla - kada zaista svu svoju pažnju možete da posvetite vežbanju. Dakle, dva puta dnevno. Počnite sa otprilike petnaest minuta. Kada steknete iskustvo, biće dovoljno pola sata. Vežbajte najbolje što možete unutar datog vremena i raspoložive energije i izbegavajte da vam sve to pređe u mehaničku aktivnost. Vežba meditacije, potpomognuta iskrenom željom da sami sebe istražujete i dovedete u sklad, prirodno će se vremenom produžavati i u tome ćete sticati sve više veštine.

SVESNOST TELA

Razvijanju smirenja doprinose stabilnost i postojan, ali ne grčevit napor. Ako ne možete da se saberete, nema smirenja; ako se zaista u to vežbanje ne uključite, tada se ono pretvara u sanjarenje. Jedan od najefikasnijih položaja za negovanje prave kombinacije smirenosti i energije jeste sedeći.
Koristite položaj pri kojem će vam leđa ostati uspravna, ali ne ukočena. Od pomoći vam može biti i stolica ili ste možda u stanju da zauzmete neki od lotos položaja. Sve ovo izgleda na prvi pogled zbunjujuće, ali vremenom može obezbediti jedinstven spoj blage čvrstine, koja blagotvorno deluje na um, ali ne zamara telo.
Korisno je i ukoliko je brada sasvim malo povučena na dole, ali ne dopustite da se glava naginje napred, jer će to samo povećati pospanost. Šake spustite u krilo, dlanovi su okrenuti nagore, jedan preko drugog, sa spojenim vrhovima palčeva. Opustite se i uspostavite pravi balans.
Sada saberite svoju pažnju i neka njezin fokus lagano klizi niz telo. Uočite osećaje koji se pri tom javljaju. Opustite bilo kakvu napetost, naročito mišića lica, vrata i ruku; neka oči budu potpuno ili poluzatvorene.
Ustanovite kako se osećate. Puni iščekivanja ili napeti? Tada malo popustite pažnju. Nakon toga um će se verovatno umiriti i moguće je da se jave neke misli - planovi, želje, sećanja ili pak sumnje da li vežbate na pravi način! Umesto da ih sledite ili potiskujete, usmerite više pažnje na telo, koje je i inače korisno sidro za um koji je počeo da luta.
Negujte duh znatiželje kao deo svog meditativnog stava. Opustite se. Pomerajte fokus pažnje, na primer, sistematično od vrha glave naniže preko čitavog tela. Uočavajte različite osećaje - kao što su toplina, pulsiranje, utrnulost ili osetljivost - u zglobovima svakog prsta, vlažnost dlanova i puls u ručnim zglobovima. Čak i područja na kojima možda ne osećate neki poseban osećaj treba pažljivo "pretražiti". Uočite kako je čak i odsustvo bilo kog osećaja nešto čega um može biti svestan. Ovo neprekinuto i istrajno ispitivanje naziva se sabranošću pažnje i jedan je od najvažnijih alatki meditacije uvida u pravu prirodu bića.

SABRANOST PAŽNJE NA DAH

Umesto pomeranja fokusa pažnje po telu ili posle uvodnog perioda ovakvog vežbanja, sabranost se može razvijati usmeravanjem pažnje na dah. Ramana je često govorio da je osvešćenje disanja jedno od glavnih sredstava da se dođe do osvešćenja uma.
Prvo, pratite osećaje koji se javljaju pri normalnom kretanju daha i to prvo u nozdrvama, zatim u grudima i na kraju pri pomeranju dijafragme. Zatim pokušajte da pažnju vežete za jednu tačku, bilo na dijafragmu ili - što je teže uočljivija tačka - na rubove nozdrva. Um će vam možda odlutati, ali vi ga sa puno strpljenja lagano vratite na praćenje daha.
Nije neophodno razvijati koncentraciju do tačke isključivanja svega drugog osim daha. Umesto da stvarate nekakvo stanje transa, ovde je cilj da sebi date priliku da posmatrate način na koji funkcioniše vaš um i unesete u njega izvesnu dozu mirne jasnoće. Čitav ovaj poces - koncentrisanje pažnje, uočavanje daha, uočavanje da je um odlutao i ponovno uspostavljanje pažnje - razvija sabranost, strpljivost i razumevanje kroz uvid. Zato neka vas ne obeshrabri "neuspeh" - jednostavno ponovo krenite. Istrajavanje na ovom putu na kraju omogućuje umu da se smiri.
Ako postanete vrlo nemirni i uzbuđeni, samo se opustite. Vežbajte tako što ćete biti blagonakloni prema samom sebi, osluškujući svoju intuiciju ili 'unutarnji glas' - jer vaše biće je eonima čekalo da se okrenete ka njemu, ka Sopstvu, i velikodušno će vam pomagati u tome.
Ako se osetite pospani, obratite malo više brige i pažnje na telo i njegov položaj. Insistiranje na daljem rafinovanju pažnje ili dubljoj smirenosti u takvoj će situaciji samo pogoršati stvar!

HODANJE I STAJANJE

Mnoge meditativne vežbe, poput opisane "sabranosti pažnje na dah", rade se u sedećem položaju. Međutim, sedenje se redovno nadopunjuje hodanjem kao oblikom meditacije. Sem što se tako zapažaju različite stvari, to je dobar način da neutrališete pospanost koja ponekad nastaje od smirujućeg efekta sedenja.
Ako vam je pristupačan neki otvoren prostor odmerite između 25 i 30 koraka (ili možda jasno određenu stazu između dva drveta) kao svoju stazu za meditaciju. Stanite na jedan kraj staze i usmerite svoj um ka osećajima na telu. Prvo, neka se pažnja zadrži na osećaju koji imate dok telo stoji uspravno, a ruke su prirodno opuštene i prekrštene napred ili pozadi. Pogled je usmeren ka tački na tlu otprilike tri metra ispred vas, čime smanjujete mogućnost da vam nešto sa strane odvuče pažnju. Sada, počnite da hodate lagano, "normalnim korakom", do kraja staze. Zaustavite se. Fokusirajte pažnju na telo koje stoji tokom nekoliko udaha i izdaha. Okrenite se i krenite natrag. Dok hodate budite svesni opšteg protoka fizičkih senzacija ili, određenije, usmerite pažnju na osećaj u stopalima. Ovo je vežba za um
da uvek iznova vraća fokus pažnje na osećaj koji se javlja pri dodiru stopala sa tlom, na prostor koji stopalo prevaljuje pri svakom koraku i na osećaj zaustavljanja i kretanja.
Naravno, um će lutati. Zato je važno negovati strpljenje i odlučnost da se stalno iznova počinje. Prilagodite korak stanju vašeg uma - neka bude odlučan kad je um pospan ili opsednut nekom mišlju, čvrst ali gibak kada je uznemiren i nestrpljiv. Na kraju puta, zaustavite se; udahnite i izdahnite; "otpustite" svaku uznemirenost, brigu, smirenje, blaženstvo, sećanja ili stavove prema samome sebi. Možda će "unutrašnji dijalog" prestati toga trenutka, ili će tek postepeno izbledeti. Ponovo počnite. Na taj način neprekidno osvežavate svoj um i dopuštate mu da se stišava tempom koji njemu odgovara.
Ako je prostor ograničen, odredite dužinu staze u skladu sa situacijom. Ili, možete kružiti po sobi, zaustavljajući se svaki krug na nekoliko trenutaka. Ovaj period stajanja može se produžiti i do nekoliko minuta, pri čemu fokus pažnje pomerate duž tela.
Hodanje unosi u vežbanje energiju i fluidnost, zato održavajte ritam koraka i pustite neka promenljiva stanja prolaze kroz um. Umesto da očekujete da um bude onako smiren kao pri sedenju, kontemplirajte smenjivanje različitih fenomena. Neobično je koliko nas puta ponese tok misli - ni ne primetimo da smo stigli na kraj staze! - ali prirodno je da naši neuvežbani umovi budu preplavljeni mislima i raspoloženjima. Zato, umesto da podlegnete nestrpljenju, učite kako da sve to ostavite po strani i krenete ispočetka. Tada se može javiti osećanje olakšanja i smirenosti, dopuštajući umu da bude otvoren i čist na prirodan, neusiljen način.

LEŽEĆI POLOŽAJ

Na kraju dana, kada legnete da spavate, provedite nekoliko minuta meditirajući tako što ležite na boku. Poptuno opružite telo, a ruku savijte i njome poduprite glavu. Pomerajte fokus pažnje duž tela, opuštajući napeta mesta; ili skoncentrišite pažnju na dah, svesno ostavljajući postrani sećanja i očekivanja u odnosu na sutrašnji dan. Za nekoliko minuta, smirenog uma, bićete spremni za pravi odmor.
(Da bi osvećenje tela bilo kompletno neophodno je dopuniti praksu i sa nekim jogičkim vežbama. Iskustvo nam je pokazalo da je vežbanje 'Tibetanskih vežbi za podmlađivanje' (Fontana mladosti, Peter Kelder, Beograd: Esotheria, 1999) izuzetno efikasno u podizanju nivoa energije i svesti, kao i za razbijanje struktura vasana s kojima smo okruženi i sputani.
Takođe valja dodati još jednu malu, ali moćnu praksu: pri svakom kretanju treba da razvijate osećaj ili uvid da se ne krećete vi, nego da ostajete nepokretni dok se ceo univerzum kreće ili okreće oko vas.)

NEGOVANJE SRCA

Negovanje saosećajne ljubavi daje novu dimenziju praksi meditacije uvida. Meditacija prirodno podučava strpljenju i toleranciji ili barem ukazuje na važnost tih kvaliteta. Tako i vi možete poželeti da razvijete prijateljskiji i brižniji stav prema sebi i drugim ljudima. U meditaciji, možete negovati saosećajnu ljubav na vrlo realističan način.
Usmerite pažnju na dah, koji ćete sada koristiti kao sredstvo širenja blagonaklonosti i saosećajne ljubavi. Počnite od sebe, od svoga tela. Vizualizujte dah kao svetlost ili posmatrajte svoju svesnost kao da je topao zrak i postepeno ga pomerajte duž tela. Lagano usmerite fokus pažnje na sredinu grudi, u predelu srca. Dok udišete, usmerite blagonaklonost ka sebi, možda praćenu mišlju: "Neka ja budem dobro" ili "Mir". Dok izdišete, neka se osećanje koje prati tu misao ili svesnost svetlosti širi iz srca ka spolja, kroz telo, kroz um i izvan vas: "Neka drugi budu dobro".
Ako doživljavate negativna stanja uma, sa udahom unosite u sebe kvalitete tolerancije i opraštanja. Vizualizovanje daha tako kao da ima lekovitu boju može biti korisno. Pri izdisaju, napustite - bilo kakvu napetost, brigu ili negativnost - i proširite taj osećaj olakšanja na čitavo telo, um i dalje, kao i ranije.
Ova vežba može činiti čitavu ili samo deo meditacije - prosudite sami šta je najprikladnije. Smirujući efekat meditacije ljubavi dobar je za početak sedenja, ali nesumnjivo da će biti prilika da je koristite i tokom dužeg perioda kako biste dublje prodrli u srce.
Uvek počnite onim čega ste svesni, čak i ako to izgleda trivijalno ili zbunjujuće. Neka vaš um smireno počiva na tome - bilo da je to dosada, bol u kolenu ili frustracija zbog toga što se ne osećate naročito prijatno. Svemu tome dopustite da postoji; vežbajte tako što to nećete potiskivati, već se sa tim smireno suočiti. Prepoznajte i blago odložite sa strane svaku sklonost ka lenjosti, sumnji ili osećaju krivice.
Smirenost se može razviti u veoma lekovitu blagonaklonost prema samom sebi, ako pre svega potpuno prihvatite ono što vam se ne dopada kod sebe. Održavajte pažnju i otvorite srce za bilo kakvo iskustvo. To ne podrazumeva odobravanje negativnih stanja, već im otvara prostor u kojem se ona mogu pojaviti i nestati. Stvaranje saosećajne ljubavi prema svetu izvan sebe dobrim delom sledi isti obrazac. Jednostavan način da širite blagonaklonost jeste da radite u etapama. Počnite od sebe, spajajući osećaj blagonaklonog prihvatanja sa kretanjem daha. "Neka ja budem dobro." Tada, pomislite na ljude koje volite i poštujete i poželite i njima dobro, jednom po jednom. Krenite dalje ka prijateljima, pa još dalje do onih prema kojima ste ravnodušni. "Neka i oni budu dobro." Na kraju, prizovite u misli one ljude kojih se plašite ili ih ne volite i nastavite da šaljete želje za dobrobit.
Ova meditacija može se, nošena saosećanjem, tako proširiti da obuhvati sve ljude na svetu i situacije u kojima se nalaze. I zapamtite, ne morate da volite svakog da biste mu poželeli dobro!
Blagonaklonost i saosećanje izviru iz istog izvora saosećajne ljubavi i one šire um izvan čisto lične perspektive. Ako ne pokušavate stalno da stvari usmeravate da se razvijaju onako kako vi to želite, ako ste prijemčiviji i spremniji da prihvatite sebe i druge onakve kakvi oni jesu, saosećanje se rađa samo po sebi. Saosećanje je prirodni osećaj srca. Ovo vežbanje je, zapravo, uvod u spoznaju nedvojstva ili jedinstva svega.

OSVEŠĆENJE OSEĆAJA

U bliskoj vezi sa osvešćenjem tela jeste osvešćenje svih osećaja. To je sledeći, finiji nivo negovanja pažnje. Kad kažemo 'svih' to ne znači da ih analiziramo u beskrajno složenim varijantama. Kao i kod ostalih objekata meditacije (telo, um), i ovde se bavimo objektivnim sagledavanjem pojava kakve jesu, a ne upuštanjem u analizu njihovih sadržaja. Zato, objektivno posmatrano, osećaja ima samo tri vrste: prijatni, neprijatni i neutralni. Kad god se javi bilo kakav od ovih osećaja, treba ravnodušno i objektivno ustanoviti: 'u meni je sada takav osećaj'. Naročitu pažnju treba posvetiti nastajanju osećaja, njihovom trajanju, i nestajanju.

NEPROBIRLJIVA SVESNOST

Kada smo postali dovoljno iskusni u održavanju svesnosti na telo i osećaje koji se u telu javljaju, meditacija će se prirodno nastaviti na suptilnijem nivou, na osvešćenje uma i na kraju, na ostajanju u čistoj svesti bez objekata. Ovde se uopšte ne radi o tome da mi treba da uklonimo objekte, nego o tome da sve stabilnijim osvešćenjem uviđamo pravu prirodu objekata, sve do tačke kada ćemo videti da objekti nisu ništa sami po sebi, da ne postoje bez intervencije našeg uma. Ovo ne znači da 'svet ne postoji', nego da ne postoji kao svet otuđenih objekata, već da samo nepodeljeno Jedno jeste, i da je ono Sopstvo. Ali, učinićemo veliku početničku grešku ako i Sopstvo proglasimo za 'nešto', i za 'naše'. Sopstvo nije ništa od svega što možemo da mislimo da jeste. Još manje je nešto 'naše'. Drugim rečima, ono je čista neuslovljenost (nirvana). Neuslovljenost se označava tom rečju samo zato da bi bilo jasno da je to naša prava priroda, da mi to treba svesno da budemo. (Ona već jeste naša prava priroda, od iskona, a i pre njega. Sav problem je u tome da je budemo svesni i sjedinimo je s delanjem.)
To je stanje svesnosti bez izbora i ograničenja zato što ta svesnost tada nije 'naša', nego duha koji sve omogućava, a koji nije ništa po sebi, ni za sebe. Biti svestan bez izbora znači uvid da je samo postojanje svesno. Mi sebe u meditaciji svesno utrnemo (na svim nivioma, od najgrubljeg, fizičkog, do najfinijeg, mentalnog) da bismo duhu neuslovljenosti dozvolili da se kroz 'naše' biće ispolji. Kada mi, kao egoička individua svesno nestanemo (svesno, jer nesvesno nestajemo svake noći u dubokom snu), tada se svesno otvaramo za čistu neuslovljenost iz koje sve jeste. Kada svesno vidimo ono što jeste, postojanje kao neuslovljeno, tada vidimo da ono nije ništa samo po sebi.
Vratimo se na praksu (bez nje su ovi opisi bukvalno ništa). Pošto ste umirili um uz pomoć neke od nabrojanih metoda, svesno odložite objekat meditacije na telo ili dah, i posmatrajte tok mentalnih slika i osećaja koje misli izazivaju u trenutku dok nastaju, ne upuštajući se u njihovo kritikovanje i hvaljenje. Dakle, ne vezujući se ni za jednu misao. Uočavajte svaku odbojnost ili privlačnost; posmatrajte svaku neizvesnost, sreću, nespokojstvo ili smirenost u trenutku dok nastaju. Ključni faktor u posmatranju misli je u tome da se odvratimo od sadržaja misli, i okrenemo ka sâmim mislima kao takvim, na misli kao čist fenomen, ili objekat poput ostalih. Možete se vratiti nekom ranijem objektu meditacije (na telo ili dah) uvek kada osećaj jasnoće oslabi ili počnete da se osećate preplavljeni senzacijama, kada vas sadržaji misli obuhvate i zavedu. Kada se povrati osećaj postojanosti, kada se vratite k sebi, ponovo možete napustiti raniji objekat (telo ili disanje). Osvešćenje disanja je pouzdano sidro za vraćanje sebi, kad god odlutamo u sadržaje svesti.
Praktikovanje čiste svesti prikladno je za kontempliranje mentalnih procesa. Zajedno sa posmatranjem pojedinačnih sastojaka uma, možemo svoju pažnju okrenuti i ka onome u čemu su oni sadržani. Što se tiče sadržaja uma, možemo ukazati na tri jednostavne, temeljne karakteristike:
Prvo, postoji promenljivost - neprekidno nastajanje i nestajanje kroz koje prolaze sve stvari, neprekidno kretanje sadržaja uma. Ti sadržaji mogu biti prijatni ili neprijatni, ali oni nikada nisu postojani.
Postoji takođe neizbežno, često suptilno, osećanje nezadovoljstva. Neprijatne senzacije lako podstaknu takvo osećanje, ali čak i prijatna iskustva stvaraju gorčinu u srcu onda kada prestaju. Tako i u najboljim trenucima postoji jedna klica nezadovoljstva, strepnja nad izvesnošću da i to ima svoj kraj.
Kako bolje upoznajete nastajanje i nestajanje iskustava i raspoloženja, tako vam postaje jasnije - budući da u njima nema ničega trajnog - da ništa od toga ne pripada istinski vama. I, kada se ti sadržaji uma stišaju - otkrivajući njegovu sjajnu prostornost - ne ostaje nijedna čisto lična karakteristika koju je moguće pronaći. To može biti teško razumeti, ali u stvarnosti ne postoji "ja" i "moje".
Istražujte do kraja i uočite kako ove karakteristike obeležavaju svaku stvar, fizičku i mentalnu. Bez obzira je li ono što doživljavate izvor zadovoljstva ili je tek podnošljivo, ova kontemplacija odvešće vas do smirenog i izbalansiranog gledanja na sopstveni život.
Posmatranje uma dovešće vas do srži Ramaninog samoistraživanja, jer upravo to nepristrasno i objektivno posmatranje ili osvešćenje sebe u svim dimenzijama jeste praksa označena kao 'Ko sam ja?' Osvešćenjem svih zbivanja - fizičkih, emocionalnih, i mentalnih - vidimo da sva ona nastaju iz jednog izvora. Iz tog izvora zajedno nastaju Ja i um, osećaj individualnosti i svet objekata. Sve misli, od najmudrijih do najbanalnijih, izlaze iz tog jednog izvora. Kada njega sagledamo, onda vidimo okolni prostor uma, njegovu pozadinu ili kontekst (geštalt). Tada prestajemo da bivamo poistovećeni sa umom i njegovim sadržajima. Ta pozadina je čisto biće ili Sopstvo. Njegova priroda je čista svest i blaženstvo.
U često korišćenoj paraboli sa bioskopskim platnom, Ramana nam stavlja do znanja da je Sopstvo kao platno, nedodirnuto slikama sveta, iako omogućava njihovu projekciju. Najviši uvid je u tome da slike na platnu nisu samo naš um i sve misli, već i svet - i samo naše telo.

KONTEMPLIRAJTE SVOJU PRAKSU

Sve ove meditativne vežbe služe da biste učvrstili svoju svesnost u odnosu na ono što zaista jeste, a ne kako bismo mi želeli da bude. Okrećući svu svoju pažnju ka iskustvu, jasnije ćete uočiti i u kakvom vam je stanju sopstveni um - na primer, da li ste lenji ili previše revnosni u svojoj praksi. Uz malo poštenog samoprocenjivanja postaje očigledno da kvalitet meditativne prakse ne zavisi od vežbe koju koristite, već koliko joj se zaista posvećujete. Razmišljajući na ovaj način, doći ćete do dubljeg uvida u svoju ličnost i navike.
Nekoliko je korisnih stvari koje treba imati na umu kad god meditirate. Proverite da li se vraćate na objekat svaki put kada um odluta - ili, još bolje, sa svakim novim udahom ili korakom. Ako ne vežbate otvorenog uma, može vam se dogoditi da ustanovite kako pokušavate da ponovo stvorite neki raniji uvid ili da niste spremni da učite na sopstvenim greškama. Postoji li prava ravnoteža energije, pri čemu zaista dajete sve od sebe, ali niste u grču? Jeste li u kontaktu sa onim što se zapravo događa u vašem umu ili tehniku koristite na mehanički način? Što se tiče koncentracije, dobro je proveriti da li ostavljate po strani probleme koji ne traže momentalno rešavanje ili sebi dopuštate da skačete sa jedne na drugu misao ili iz jednog u drugo raspoloženje? Ili pokušavate da potisnete osećanja, ne suočavajući se sa njima i odgovarajući na njih sa mudrošću?
Prava koncentracija je ona koja ujedinjuje srce i um. Razmišljanje na taj način vas ohrabruje da razvijete delotvoran pristup. I, naravno, promišljanje će vam pokazati ne samo kako da meditirate: ono će vam dati jasnoću da sami sebe razumete.
Zapamtite, sve dok ne dostignete izvestan stepen veštine i prakse u meditaciji najbolje je da koristite neki objekat, kao što je dah, koji će poslužiti da fokusiramo svest i kao lek za neprekidno lutanje uma. Čak i kada imate dugo iskustvo sa vežbanjem, uvek je korisno vraćati svesnost ka dahu ili telu. Razvijanje sposobnosti da stalno iznova počinjemo dovodi do stabilnosti. Uz uravnoteženu praksu sve više shvatate način na koji funkcionišu telo i um i uviđate način na koji možete živeti u većoj slobodi i harmoniji. To je cilj i plod meditacije uvida.

ŽIVLJENJE SA UVIDOM

Kroz praktikovanje meditacije uvida uočićete svoje stavove mnogo jasnije i saznati koji od njih vam pomažu, a koji stvaraju probleme. Otvoreni stav može vam i iz neprijatnog iskustva doneti uvid - na primer, razumevanje načina na koji um reaguje na bol ili bolest. Kada jednom takvom iskustvu priđete na taj način, često možete da neutrališete stres i oduprete se bolu, u velikoj meri ga ublažujući. Sa druge strane, nestrpljivost će doneti drugačije rezultate: bićete ljuti na druge ako vam ometaju meditaciju, postaćete razočarani ukoliko vam se učini da vaša praksa ne napreduje dovoljno brzo, lako ćete zapadati u nepovoljna raspoloženja čak i zbog beznačajnih sitnica. Meditacija nas uči da mir uma - ili njegovo odsustvo - u suštini zavisi od toga da li na događaje života gledamo u duhu promišljanja i otvorenog uma.
Zagledajući u svoje namere i stavove u tišini meditacije, možete istraživati vezu između želje i nezadovoljstva. Uvidite uzroke nezadovoljstva: želite nešto što nemate, odbacujete ono što ne volite, niste u stanju da zadržite ono što želite. Ovo je naročito neprijatno onda kada smo predmet nezadovoljstva i želje mi sami. Nikome nije lako da se pomiri sa svojim slabostima, pogotovo kada društvo stavlja toliki naglasak na to da treba uvek da se osećamo prijatno, da stalno napredujemo i imamo sve najbolje. Pored takvih očekivanja zaista nam je izuzetno teško da sebe prihvatimo onakvima kakvi jesmo.
Međutim, praktikujući meditaciju uvida otkrivate prostor u koji na trenutak možete da iskoraknete u odnosu na ono što mislite da vi jeste, na ono što mislite da imate. Posmatrajući ta opažanja postaje jasnije da ne posedujete bilo šta što biste mogli nazvati "ja" ili "moje", postoje jednostavno samo iskustva, koja dolaze i prolaze kroz um. Tako, ako na primer posmatrate neku naviku koja vas iritira, umesto da vas ona deprimira, vi je ne osnažujete i ona lagano iščezava. Ona se može ponovo javiti, ali je ovoga puta slabija i vi znate šta da činite. Negujući mirnu pažnju, mentalni sadržaj se smiruje i na kraju može potpuno nestati, ostavljajući um čistim i osveženim. To je put ka uvidu.
Osnovni 'mehanizam' ove prakse je u stalnom nadilaženju, odnosno, transcendiranju. Naime, činjenica da možemo svesno da sagledavamo telesna zbivanja, ukazuje da nismo telo, već svest koja je iznad njega; osvešćenje osećaja nam ukazuje da nismo osećaji, već svest koja je iznad njih; osvešćenje opštih stanja uma ukazuje nam da smo nezavisni od svih stanja u kojima se um može naći, prijatnih ili bolnih, uzvišenih ili niskih; i na kraju, činjenica da možemo biti svesni svih svojih misli, i nevezani za njih, jasno nam ukazuje da nismo ni misao, tj. um, već svest koja je iza, neuslovljena umom i svim njegovim sadržajima, svest koja je čisto postojanje i blaženstvo.
Meditacija sazreva uvidom da telo, osećaji, izrazi volje i misli 'nisu moji, to nisam ja'. Tako, kada više ne tražimo utočište u sebi, sazrevamo u duhu koji sve omogućava: i telo, i osećaje, i volju, i misli, i sam svet.
Biti u stanju da prodremo do nepomičnog centra svesnosti u sred promenljivog toka svakodnevnog života jeste znak poodmakle prakse, jer uvid se neizmerno produbljuje kada ga proširujemo na svako iskustvo. Pokušajte da iskoristite tu perspektivu uvida, bez obzira šta radite - rutinske kućne poslove, vozite kola, ispijate šolju čaja. Sakupite svesnost i čvrsto je vežite za ono što radite, podstičući istovremeno osećaj istraživanja u odnosu na prirodu uma u sred aktivnosti. Koristeći praksu da se skoncentrišete na fizičke osećaje, mentalna stanja ili ono što vidite, čujete ili omirišete možete razviti jednu neprekidnu kontemplaciju u kojoj obične, svakodnevne poslove pretvarate u osnovu za uvid. Apsolutno sve što se događa može da nam bude objekat meditacije uvida i osvešćenja. U ma kakvoj situaciji da se nađemo treba sebi da kažemo: Ovo treba da iskoristim za sabranost pažnje.
Sve više se koncentrišući u svesnosti, um postaje slobodan da na pravi način odgovara na situaciju iz trenutka u trenutak, čime se povećava harmoničnost života. Na taj način meditacija obavlja "društveni rad" - unoseći svesnost u vaš život, ona unosi mir i u svet. Kad ste u stanju da mirno živite uz veliko šarenilo osećaja što se javljaju u svesti, tada ste u stanju i da živite otvorenije u odnosu na svet i na sebe takvi kakvi jeste.

LIČNO PONAŠANJE

Kako se vaš uvid produbljuje, jasnije uviđate rezultat svojih postupaka - a to je mir, koji biva učvršćen dobrim namerama, iskrenošću i jasnoćom razmišljanja, ali sa druge strane uviđate i nevolje koje zbrkanost i nepromišljenost mogu da stvore. Ta povećana osetljivost pri posmatranju, naročito nespokojstva koje stvaramo sebi i drugima, često nas inspiriše da poželimo da živimo sa više mudrosti. Istinskog mira u umu radi, neophodno je da formalna meditacija bude kombinovana sa posvećenošću odgovornosti i brizi za druge i za sebe.

ZAJEDNIČKA MEDITACIJA I USTALJENOST

Meditiranje sa nekoliko prijatelja u određeno vreme može značiti veliku potporu kontinuitetu vežbanja i razvijanju mudrosti. Usamljeni meditant na kraju se suočava sa slabljenjem motivacije; često ima i drugih stvari koje treba uraditi i koje se čine važnijima (ili zanimljivijima) od posmatranja daha. Redovna grupna meditacija u unapred zakazano vreme podstiče učesnike da istraju, bez obzira na promene njihovog raspoloženja. (Istraživanje ovih promena raspoloženja često donosi važne uvide, ali ako sami radimo može nam biti teško da im se odupremo.) Isto kao što u radu s grupom uviđate korist za sebe, treba da vam je jasno da i vi pomažete drugima da nastave sa praksom.

NAPOMENE O POLOŽAJU

Idealan je položaj sa ispravljenom kičmom. Povijanje napred samo pojačava pritisak na noge i bol u leđima. Neophodno je da svome položaju priđete sa mudrošću, a ne sa beskomprimisnom snagom volje! Položaj će vam se vremenom popravljati, ali potrebno je da radite sa telom, a ne da protiv njega koristite silu.
Proverite svoj položaj: Da li vam je karlica zavaljena? To će izazvati povijanje leđa. Krsta bi trebalo da zadrže svoj prirodan, neusiljen luk, tako da je stomak isturen napred i "otvoren".
Zamislite da vas neko blago gura između lopatica, pri čemu mišići ostaju opušteni. To će vam skrenuti pažnju na to da li nesvesno povijate ramena (i time pritiskate grudni koš). Uočite i blago opustite bilo kakvu napetost u predelu vrata i ramena.
Ako vam se položaj čini napet ili ukočen: Dopustite kičmi da se ispravi tako što ćete zamisliti da visite na konopcu pričvršćenom za teme. Time takođe bradu malo potiskujete ka unutra. Opustite ruke i dok leže u krilu povucite ih ka stomaku. Ako su suviše napred, izbaciće vas iz ravnoteže.
Koristite malo, tvrdo jastuče, koje je povučeno ka krajevima stražnjice kako bi kukovi zauzeli pravilan ugao.
Za noge: Praktikujte nekoliko vežbi istezanja (kao što je hvatanje prstiju ispruženih nogu u sedećem položaju). Ukoliko imate jake bolove tokom sedenja, menjajte položaj, sedite na nisku stolicu ili provedite pet minuta u stojećem položaju. Ako obično sedite na podu (ili tome težite), eksperimentišite sa jastučićima različitih dimenzija i tvrdoće ili probajte sa specijalnim stoličicama za meditiranje.
Ako ste pospani: Pokušajte da meditirate otvorenih očiju. Pomerajte fokus pažnje deo po deo po čitavom telu. Skoncentrišite se na celo telo i na fizičke senzacije, umesto da pratite suptilan objekat kakav je dah. Ustanite i na otvorenom prošetajte izvesno vreme, stalno održavajući pažnju.
Ako ste napeti ili imate glavobolju: Možda ste previše grčeviti u svojim nastojanjima - to nije neuobičajeno - pa zato opustite svoju koncentraciju. Na primer, možete fokus pažnje usmeriti na pomeranje abdomena usled udaha i izdaha. Podstičite u sebi energiju blagonaklonosti (vidite poglavlje "Negovanje srca") i usmeravajte je ka području napetosti. Vizualizovanje i širenje svetlosti kroz telo može pomoći u smirivanju bolova. Pokušajte da takvu blagonaklonu svetlost usmerite na područje u kojem osećate bol!

Beleška: Ovu knjižicu je prvo objavio 1988. godine Amaravati Buddhist Centre, United Kingdom, radi besplatne distribucije, pod imenom Uvod u meditaciju uvida (vipassana). Kasnije, 1997, ponovno ju je izdao Buddhist Society of Western Australia.
Tekst je izmenio, dopunio i prilagodio Ramaninom samoistraživanju Ivan Antić.

Kontakt adresa za literaturu i praksu budističke meditacije u Jugoslaviji www.oocities.org/ja_sam_branko