Pahulje bele plešu u letu
dok ćutke klize dole s visine,
pa se zavrte u piruetu
k'o prave nebeske balerine.

Od snežnog plašta sve je već belo
ali se one još nebom roje,
u snenom ritmu tiho al' smelo
dodaju svetu još bele boje.

Hoce l' ovako padati slepo
dok ne obele celu planetu?
Ne znam ali bi baš bilo lepo
živeti u tom skroz belom svetu.

Pošto mi nije zima ni malo
jer mi rukavice ruke greju
i glavu čuva kapa sa šalom,
samo nek' plešu i neka veju!

Dragana Konstantinović
..
.