Orno sam poš'o u lov na vuka,
u ruci puška, o vratu dvogled;
Jest' da još nemam nijednog brka
al' imam hrabrost i opak pogled.

Staj'o sam tiho miran i spreman
sakriven iza poveće stene
kad iznenada ugledah neman -
vuka što skoči pravo pred mene!

Puška mi pade - koja sramota,
moj opak pogled za čas se svali,
a on se nadmoćno zakikota
pa spremno reče: ¨Dobar dan, mali!¨

I jos mi reče: ¨Da li bi hteo
da mi daš dvogled na dva tri sata?
Tako bih rado sad negde seo
i malo gledao ptičja jata...¨

I šta ću, skidoh moj dvogled s mukom
jos zbunjen od tog iznenađenja,
a on ga uze, odmahnu rukom
pa reče: ¨Hvala i doviđenja!¨

Dok je on stavljao oko vrata
ono za čim je tol'ko žudio,
ja začuh zvonjavu moga sata
pa sam se konačno probudio.

I nije važno on sada gde je
ni da l' se s dvogledom važan pravi,
čućemo ko se poslednji smeje
kada ja krenem u lov na javi.

Dragana Konstantinović
..
.