Slušam mudre retke
moje drage tetke:

         Kad porasteš veliki jednoga dana
         i kad zaboraviš loptu i patike,
         putovaćeš svetom na hiljadu strana
         i postaćeš profesor matematike!

Ali, tata sve to čuje
pa se odmah nadvikuje:

         Kad jednoga dana porasteš k'o tata
         i kada napustiš sve svoje drugare,
         u svet će ti biti otvorena vrata
         i postaćeš stručnjak za sve računare!

Čuje sve i deda
pa se ni on ne da:

         Kada jednog dana budeš malo veći
         i prerasteš igre iz tog dečjeg sveta,
         poletećeš u svet naglavce, trčeći,
         i bićeš košarkaš il' neki atleta!

Ja slušam kako se tetka trudi,
tata pali i deda štreca,
i pitam se jesu li ti ljudi
ikada bili samo deca.
I moram da kažem veoma glasno
da svima već jednom bude jasno:

Pustite vi te svetske stvari
i profesore matematike,
moji drugari su moji drugari
i to su lično moje patike.
I ni za kakve računare tamo
ja ne dam moju loptu u letu,
sportista mogu da budem al' samo
u ovom mojem dečjem svetu.

Ja hoću da budem ovde gde sam
i da ostanem ovo što jesam!

Dragana Konstantinović
..
.