|
|
Stari zavet je savez Boga sa ljudima, sklopljen preko izabranika Božjeg patrijarha Avrama i njegovog bogoizabranog potomstva. U Svetom pismu Starog zaveta, kao svetim spisima, opisuju se dogadaji od stvaranja sveta, pa do rodenja Onoga kroz koga i radi koga je svet i stvoren, i radi koga su se svi ti dogadaji zbivali: Gospoda Isusa Hrista.
Novi zavet je savez Bogocoveka Isusa Hrista sa ljudima. Zbivanja i zagonetke Starog zaveta dobili su u njemu svoju odgonetku i punocu. U Svetom pismu Novog zaveta, kao svetim spisima, ocevici su opisali dogadaje od rodenja Gospoda Isusa Hrista, pa sve do njegovog slavnog Vaskrsenja iz mrtvih i Vaznesenja. Tu je opisan i silazak Svetog Duha na prve Hristove ucenike i njihovo propovedanje Njegovog svetog Imena i nauke božanske. U njima je ukazano i na sve ono što ce se dogoditi do Drugog dolaska Hristovog i Strašnog suda.
Stari zavet pocinje opisom postanka sveta: "U pocetku stvori Bog nebo i zemlju". Pod recju "nebo" treba razumeti stanovnike neba - Angele i ostale bestelesne nebeske Sile. "A Zemlja beše bez oblicja i pusta", tj. ceo stvoreni materijalni svet.
Prvi dan stvorena je svetlost: "I rece Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame". Taj dan je dan jedan: iz njega izviru i njemu se vracaju svi dani. (Jevrejska rec "jom" dan, može da znaci odredeni astronomski ili neograniceni vremenski period nastanka sveta).
Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom a svod nazva Bog nebo. To je ovo naše vidljivo nebo. Iza njega se nalaze bezbrojni Božji svetovi, nazvani simbolicno - "voda nad svodom", jer kruže i teku, svaki svojom putanjom, harmonicno i bez sudaranja, po beskrajnom prostoru.
Treci dan snagom reci Božje odelila se voda od kopna. Na zemlji je izrasla trava i raznovrsna drveta koja radaju plod. Silom Božije reci to jednom zasejano seme, uvek donosi plod, zahvaljujuci blagoslovu i zapovesti Boga.
Cetvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i mesec da upravlja nocu, i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Prvostvorena svetlost, rasuta po celoj tvorevini, sabrala se i osobito zablistala, ovog dana, kroz nebeska svetila. Sunce je obasjalo zemlju, obavijenu dotada gustim maglama i vlagom.
Peti dan Bog je stvorio živa stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim.
Šesti
dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri
zemaljske, po vrstama njihovim.
Na kraju rece Bog: "Da nacinimo coveka po liku i podobiju
Našem, koji ce biti gospodar od riba morskih i od ptica
nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja
što se micu po zemlji. " Presveta Trojica, Bog
naš, stvorio je coveka od praha zemaljskog, i udahnuo u
njega duh života. Prvo je Bog stvorio Adama, pa mu je onda
stvorio ženu, "covecicu", Evu, da mu bude pomocnik
na putu ka vecnom cilju njihovog života i života svih
stvorenja. Covek i covecanstvo postaju tako tajanstvena slika u
kojoj se ogleda Sveta Trojica: Ljudi su stvoreni da se uzajamno
vole i ispune nesebicnom božanskom Ljubavlju.
Raj je mesto blizine i prisutnosti Božje, u kome je covek bio zajedno sa Tvorcem, obdaren svima darovima i blaženstvom vecnog života, dobrote i ljubavi. Covek se u Raju hranio sa Drveta života.
Drvo poznanja dobra i zla je zasadio Bog u Raju da bi se covek vežbao u vrlini uzdržanja i vernosti svome Stvoritelju. Drvo života je coveku davalo besmrtni život i dar razlikovanja onoga što je vecno od onoga što je prolazno. Izvršavati Božju zapovest znacilo je - jesti sa drveta života; pogaziti zapovest znacilo je - odvojiti se od Boga i njegove volje, izgubiti vecni život i predati se smrti. Jedenje sa Drveta poznanja dobra i zla pomracuje um, uništava u coveku dar razlikovanja vecnog i prolaznog, otuduje ga od Boga i odvodi ga u prolazna telesna zadovoljstva i u smrt. Na tom drvetu i na toj zapovesti covek je imao da proveri svoju ljubav i slobodu: da li ce biti veran Bogu ili ce poslušati Šavola i njegovu laž.
Šavo je laža i otac laži. On je bivši Arhangeo Dennica koji se pobunio protiv Boga, jer se pogordio i zaželeo da bude jednak sa Bogom. Šavo je izumeo greh i smrt i pakao. Njegova zla i izopacena volja je izvor svakog zla, kojim je zatrovao neke od bivših angela pa onda i naše praroditelje Adama i Evu, a preko njih i njihove potomke.
Šavo je nagovorio Evu - preko zmije - da ubere zabranjeno voce sa Drveta poznanja dobra i zla. Eva je poverovala ovom Božjem protivniku i klevetniku (davo znaci - klevetnik), da je on njen veci prijatelj nego Bog i pocela je da se hrani hranom prolaznosti i telesnih zadovoljstava. Okusivši plod prolaznih zadovoljstava, ona je postala smrtna. Ponudivši to voce svome mužu Adamu, ona je ucinila greh ubistva. Ali i Adam je dobrovoljno okusio od istog ploda i ucinio trostruki greh: prema Bogu, prema sebi i prema svome potomstvu. Padom u greh covek je izgubio moc vecnog života; pomracio mu se um, potamnelo srce a mudrost utonula u bezumlje i ludost.
Zato što su okusili plod sa Drveta poznanja dobra i zla i time prestupili Božju zapovest. Ali i to isterivanje iz Raja Bog je ucinio iz ljubavi prema našim praroditeljima. U Raju postoji i Drvo života. Ko jede plodove sa Drveta života postaje besmrtan. Ako bi Adam i Eva jeli te plodove, sa otrovom smrti u sebi posle pada, oni bi sebe obesmrtili u stanju grehovnosti i smrtnosti. To bi onda bio najstrašniji pakao. I da se to vece zlo ne bi desilo ljudima, Bog ih je isterao iz Raja. Znaci isterao ih je Bog iz Raja da bi sprecio da zlo postane vecno.
Ali da Adam i Eva posle isterivanja ne padnu u ocajanje, Bog im je obecao da ce im poslati Spasitelja koji ce pobediti Šavola Zmiju i koji ce ih osloboditi od smrti i ponovo dovesti u Raj.
Evi je rekao: "S mukom ceš radati decu, i volja ce tvoja stajati pod vlašcu muža tvoga, i on ce ti biti gospodar". Adamu je rekao: "Zemlja da je prokleta zbog tebe... sa znojem lica svoga ceš jesti hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ceš se vratiti ". Zbog covekovog greha stradaju ne samo ljudi, nego i sva stvorenja i cela tvorevina Božja. Tako je vec prvi sin Adamov ubio svoga brata Avelja.
Ubio ga je iz zavisti: Kain je zavideo Avelju zato što je Bog primio Aveljevu od srca prinetu žrtvu. Tako biva i do danas: zavist je glavni uzrok svakoga bratoubistva. A svako ubistvo je bratoubistvo jer svi ljudi su - braca.
Noje je jedan od izabranika Božjih. On nije bio pokvaren kao njegovi savremenici, nego je verovao u Boga i ocekivao buduceg Izbavitelja, Sina Božjeg. Bog je zapovedio Noju da napravi kovceg (ladu) i da u njega smesti svoju porodicu i po jedan par od svih životinja na zemlji, da se izbave od potopa. Potop je došao da ocisti nagomilane grehe ljudske i da opere obesvecenu zemlju. Lada Nojeva je tajanstvena slika Crkve Hristove u kojoj se mi spasavamo od potopa greha i smrti i zadobijamo život vecni.
To je otpadništvo od pravoga Boga i klanjanje kipovima (idolima), u kojima su bili davoli, lažni bogovi. Covek postaje idolopoklonik kad god pocne da se klanja stvorenjima umesto da služi Tvorcu. Idolopoklonik je i onda kad pocne da obožava sebe ili dela ruku svojih.
Avraam je bio starozavetni patrijarh. On se nije klanjao idolima, kao njegovi savremenici. Verovao je u jednoga Boga i u obecanoga Spasitelja, koji ce doci sa neba. Njemu se prvom od ljudi javila tajanstveno Sveta Trojica u vidu tri Angela, tri gosta kod Mavrijskog duba. Od Avraama preko njegovog sina Isaka namnožio se, po Božjem obecanju, Izabrani narod Božji. I mi hrišcani smo duhovna deca Avraama. Zato se molimo da Bog upokoji našu usnulu bracu i sestre u nedrima Avrama, Isaka i Jakova, naših praotaca.
Hteo je da prinese na žrtvu svog jedinca Isaka. Tu je Bog isprobao njegovu veru, pa kad se on pokazao veran, Bog ga je preko sina Isaka, obdario velikim i svetim potomstvom. I Hristos Spasitelj je njegov potomak po telu, a Isakova žrtva je bila predukazanje Hristovog stradanja i žrtve.
Patrijarh Jakov je imao dvanaest sinova, koji su rodonacelnici dvanaest plemena Izrailovih. Njegovog sina Josifa braca su iz zavisti prodala u Egipat, ali ga je Bog spasio i preko njega spasio sve Jakovljeve potomke. I mi hrišcani se po Jakovu, nazvanom Izrail, zovemo Novi Izrail Božji, tj. novi izabrani Narod Božji.
Jedini Josif je znao da protumaci carev san. Zato ga je faraon izveo iz tamnice u koju je bio nevin bacen. Tumacenje snova je bio dar Božji.
Stari Jakov i njegovi sinovi su došli zbog gladi u Egipat kod Josifa, upravitelja cele egipatske zemlje. Dok su Egipcani pamtili njegova dobrocinstva, Jevreji su živeli dobro. Kasnije su živeli veoma teško, radeci kao robovi.
Vavilonci su zidali ogromnu kulu. Hteli su da vrh kule dopre do neba. Tako su hteli da prkose Bogu. Zato je Bog pomešao jezike i graditelji nisu mogli da se razumeju. Oni su se razišli i tako su postali razni narodi koji govore razlicite jezike. Tako uvek biva: kad god ljudi zidaju ili cine bezbožna dela, udaljuju se ne samo od Boga nego i jedan od drugoga. Useljava se u njih mržnja i pometnja, kao u graditelje Vavilonske kule.
On je od Boga odreden da bude osloboditelj Jevreja iz ropstva egipatskoga. Njemu se na brdu Horivu javio Angeo u plamenu ognjenom, iz kupine koja je gorela a nije sagorevala. Mojsej je tu prvi od ljudi saznao Ime Božje, koje glasi: Ja sam onaj koji jeste (Jevrejski: JAHVE). Onaj koji mu se javio bio je Bog Slovo, Bog Rec. On se u poslednja vremena rodio od Deve, koja Ga je rodila i ostala Devojka, kao što je kupina gorela i nije sagorevala.
Izveo ga je Božjom pomocu. Bog je popustio kazne na Egipcane i ucinio da Mojsejev štap bude cudotvoran. Tim štapom udario je on po moru i vode morske su se razdvojile, da bi jevrejski narod izašao iz Egipta u Zemlju Obecanu.
Bog im je davao cudesnu Manu i jata prepelica. Mana je bila predukazanje Svete Tajne Pricešca Krvlju i Telom Hristovim, Hlebom koji silazi s nebesa i daje se za život sveta.
Dobio ih je na Sinajskoj gori. Deset zapovesti Božjih glase:
1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.
4. Secaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne cini preljube.
8. Ne ukradi.
9. Ne svedoci lažno na bližnjega svoga.
10. Ne poželi ništa što je tude.
David je bio car Izrailski, a Golijat vojnik filistejski, divovske velicine i snage. Na dvoboju, David, iako još mladic ubio je kamenom iz pracke grdosiju Golijata.
Psalmi su molitve u stihovima. Njih je David ispevao kad je bio radostan ili tužan. Ima 150 psalama. U nekima od psalama David se kaje za svoje grehe, u drugima slavi Boga, u trecima prorice dolazak Spasitelja sveta. Tako u jednome od njih opisujuci, kao da gleda, Njegovu lepotu kaže: "Ti si najlepši medu sinovima ljudskim, blagodat tece iz usta Tvojih". Psalmi su bili kroz vekove, pa i danas, najomiljenije molitve hrišcana i Knjiga koja potresa i budi iz duhovne ucmalosti najokamenjenije srce ljudsko.
Proroci su sveti Božji ljudi koji su objavljivali volju Božiju narodu Izrailskom i ostalim narodima Starog zaveta. Najpoznatija su cetiri velika proroka: Isaija, Jeremija, Ezekil i Danilo. Oni svojim recima i životom, kao i svojim knjigama, izoblicuju zlo i greh, propovedaju pokajanje i vrlinu u ispunjavanju Zakona Božjeg. Bog im je otkrio, pre toliko vekova, Hristov božanski Lik, njegovo Rodenje, stradanje za grehe sveta i slavno Vaskrsenje.
Pasha
je starozavetni praznik koga su Jevreji u prolece svetkovali u
spomen cudesnog oslobodenja iz ropstva egipatskog. Toga dana su
oni, pored beskvasnog hleba i gorkog zelja, jeli na žrtvu
prineto pashalno jagnje. Time su se secali gorkog ropstva i
prolaska kroz Crveno more u slobodu.
I novozavetna Crkva ima svoju Pashu, Uskrs. Pasha Starog zaveta
je bila priprema za ovaj Praznik nad praznicima kada se svetkuje
Jagnje Božje, Hristos Gospod, koji je svojom smrcu i svojim
vaskrsenjem oslobodio grešno covecanstvo iz ropstva davolu i
od okova smrti.
Punoca Starog zaveta je u Novom zavetu. Stari zavet nije zaokružena celina, a ni starozavetni Zakon nije savršen zakon. Ceo Stari zavet je ocekivanje Sina Božjeg, Bogom obecanog Mesije (jevrejska rec Mesija se na grckom kaže Hristos, a i jedno i drugo znaci - Pomazanik - Car). U Novom zavetu ispunila su se sva ocekivanja Starog zaveta, kada je najzad obecani Mesija, Bogocovek Isus Hristos, došao na Zemlju da spase, složi i oboži potomke Adama i Eve. Hristos, Sin Božji, po prorocanstvu Isaije proroka, trebalo je da se rodi od jedne Jevrejke Devojke koja je cista od greha.
Prinosi (darovi) i žrtve Bogu postoje u ljudskom rodu od najstarijih vremena. Tako vec Kain daje "prinos Gospodu od roda zemaljskoga" a Avelj, njegov brat, od "prvina stada svojega" (Post. 4, 3-4)
Prva žrtva koja se u Starom zavetu pominje jeste žrtva Patrijarha Jakova. On je prineo žrtvu "na gori i sazvao bracu svoju na veceru" (Post. 31,54). Prinošenje Bogu na dar i osvecenje prvih zemaljskih plodova i krvnih žrtava (jagnje, tele, golubovi i dr.) bila je potreba covekova i Božija zapovest. Prinosi i žrtve bili su znak covekovog kajanja za grehe i njegove blagodarnosti Bogu za sva dobra od Njega; umilostivljenje Boga i put ocišcenja od necistote duševne i telesne. Žrtve su prinošene za ocišcenje i greh, za prestup, žrtve svespaljenice i žrtve zahvalne (hleb, brašno i dr.). Najznacajnija žrtva za Izabrani narod Božji bila je pashalno Jagnje. Ono je klano i prinošeno u spomen izbavljenja Jevrejskog naroda iz ropstva u Egiptu. Sveštenici i prvosveštenik su prinosili darove i žrtve najpre za svoje grehe a onda za grehe naroda (Jevr. 7, 27). No, pokazalo se da su sve ove žrtve bile nemocne da istinski spasu i ociste coveka od greha. Kao i ceo Stari zavet i one su služile "slici i sjeni nebesnih stvarnosti" (Jevr. 8,15). Sve one su u stvari bile samo priprema za Hristovu žrtvu na krstu. On je sebe prineo na žrtvu, jednom za svagda, da svojom žrtvom uništi greh (Jevr. 9,25.26.28). Tako su u njegovoj Žrtvi sve žrtve dobile punocu i bile ukinute, dobivši svoj konacni smisao u Hristu koji je sebe prineo "za život sveta". Svojim žrtvoprinošenjem On je postao vecno Jagnje Božije koje uzima na sebe grehe sveta. Tako su i svi prinosi i darovi dobili svoj pravi smisao na Tajnoj veceri kada je On prineo hleb i vino, zamenivši beskrvnom žrtvom sve prinose i žrtve i ustanovivši svetu Tajnu Pricešca.
dalje>>>Otkrivenje u
Novom zavetu
<<<O tajni vere