|
Otkuda post i cemu on sluzi ?
Hriscanski
post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio
cetrdeset dana, pre nego a to je poceo da propoveda svoju nauku,
kao a to je postio pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci.
Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hriacani kroz vekove.
"Post je sve Svete rukovodio u zivotu po Bogu", kaze
Sv. Vasilije Veliki. Prva zapovest Bozija u Raju bila je zapovest
o postu, tj.o uzdrzanju.Otuda je i prvi covekov greh bio greh
protiv posta. Kao ato u grehu ucestvuje i dusa i telo, potrebno
je da i u vrlini i oslobodenju od greha ucestvuju oboje. Cilj
posta jeo ocsienje tela, jacanje volje, uzdizanje dusa.Posteci,
hriani se secaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo
spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji
se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali
prvenstveno u uzdrzavanju od rdjavih misli , zelja i dela. Post
umnozava ljubav i molitvu i spremnost na vraenjesvih evandjelskih
vrlina. Dusa ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On
je lek za dusevne i telesne bolesti i zastita od svakog demonskog
dejstva o cemu je sam Spasitelj je rekao: "Ovaj rod (tj.
demoni) se izgoni samo postom i molitvom". Njime se dusa i
telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni
zivot je nezamisliv bez posta.
Postoje visednevni postovi (Uskrsnji, Petrovski, Gospojinski -
uoci Velike Gospojine i Bozicni) i jednodnevni (svake srede i
petka sem razreseih sedmica, Krstovdan uoci Bogojavljenja,
Usekovanje glave sv. Jovana Pretece, Vozdvizdenije Casnoga krsta
14. septembra).
PRAVILA POSTA
Crkva
uci da je post vazno sredstvo za duhovni i telesni zivot i
zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim
postom kaze sveti Jovan Zlatousti: ,,Ne govori mi: Toliko dana
sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, isao sam u
gruboj haljini;nego kazi nam da li si od gnevnog coveka postao
tih, od zestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zasto si telo
mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od
koristi sto si pio samo vodu? Ako je dusa, koja je gospodarica
tela, zabludela, zasto kaznjavas slugu njezinog - svoje telo? Ne
hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdize na nebo bez
molitve i milostinje,,.
Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U
duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje
od svega sto vodi grehu. A sto se tice uzdrzavanja od hrane, tu
su mera i nacin upotrebe razliciti: zavise kod svakoga od
njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguce
podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u skoli poboznosti.
No, odredivsi meru uzdrzanja za zdrave podviznike, mi prepustamo
razboritosti nastojatelja da u tome vrsi pametne izmene. Hranu
pak bolesniku, ili umornome od teskih radova, ili onome koji ide
na tezak rad, na put ili na kakav bilo tezak posao, nastojatelji
su duzni udesavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajuci
hranu za
odrzavanje tela i smetati mu u vrsenju zapovesti. U svakoj vrsti
hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne
bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i
skupih jela.
Sveta Crkva je ustanovila postove:
1) Opste postove obavezne za sve hriscane. To su:
Uskrsnji post, Apostolski, Bogorodicni i Bozicni post, zatim
sreda i petak preko cele godine, Vozdvizenje Casnog Krsta,
Usekovanje i navecerje Bogojavljenja (Krstovdan).
2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesrece, poplave,bolesti i slicno.
3) Poseban post po narocitom obicaju ili po nalogu duhovnika.
Uskrsnji post
Ovaj
post se jos zove Sveta cetrdesetnica ili Casni post. Uz ovaj post
Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti
Gospoda naseg Isusa Hrista.
U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir jaja, ribu ni ulje. Samo
se subotom i nedeljom razresava ulje i vino. Razresenje na ulje i
vino biva jos i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na
Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u
Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan
pred Blagovesti razresava se na ulju i vinu ( Tipik, 32 gl ).
Prve
nedelje Casnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svrsetka
liturgije predjeosvecenih darova, pravoslavni hriscani ne uzimaju
hranu. Ko to ne moze jede hleb i tecnost (caj ili kompot) i to
posle vecernje sluzbe (sve ovo po razresenju tj. blagoslovu -
dozvoli duhovnika odnosno svestenika).
Veliki Cetvrtak. Jede se jedanput i to posle svrsetka Svete
Liturgije koja pocinje u 14.00 casova ( Veliki tipik od
Nikolajevica, gl. 16).
Veliki Petak. Ne okusa se nista (po blagoslovu razresenje na hleb i caj).
Velika Subota. Po zavrsenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).
Apostolski post
Zove
se jos i Petrovski post.
Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na
vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razreseno je na ulje i
vino, subotom i nedeljom moze i riba.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i cetvrtak padne Sveti
sa velikim slavoslovljem, razresava se post na ribu, a ako padne
u sredu i petak razresava se samo na ulje i jedemo jedanput
dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem
ili pak Sveti ciji je hram, razreseni su ulje, vino i riba
(Tipik,gl.33).
Bogorodicni post
Zove se jos i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskrsnjeg. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razresenje na ribu u toku posta biva samo na Preobrazenje Gospodnje.
Bozicni post
Posto
crkveni ustav smatra Rodjenje Hristovo kao drugu Pashu, to post
pred Bozic traje takodje 40 dana.
Po strogosti ovaj post se moze uporediti s Apostolskim. U
Bozicnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom,
utorkom i cetvrtkom razresava se na ulju i vinu, a subotom i
nedeljom i riba. Od 20. do 24.decembra (od 2. do 6. januara po
novom kalendaru) post postaje stroziji i nema razresenja na ribu.
Najstroziji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoci Bozica, to jest na Badnje vece (Tipik, pod 14.nov.).
Sreda
i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razreseno
drukcije. Na praznik Usekovanja glave Sv.Jovana Krstitelja
(29.avg./11.sep. po novom kalendaru), Vozdvizenija Casnog Krsta
(14/27 sept. po novom kalendaru), na i na Krstovdan (5/18. jan.
po novom kalendaru) najstrozi post; ko moze toga dana jede se
jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina. Ukoliko praznik
Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i
vino (Veliki tipik, pravilo za 5.januar).
RAZRESENJE OD POSTA NA GOSPODNJE I BOGORODICINE PRAZNIKE
KAD PADNU U POSTAN DAN
Blagovesti
razresava se
ako padne pre Cveti: ulje, vino, riba
ako padne u toku Strasne sedmice samo ulje
ako padne na Veliki petak ulje, vino
Bogojavljenje
za monahe:
sir, jaja i vino;
za mirjane: i meso makar to bili sreda i petak.
Vavedenje
Velika Gospojina
Mala Gospojina ulje, vino, riba
Preobrazenje
Sretenje
TRAPAVE
SEDMICE
Post je
razresen sredom i petkom :
1) Od Bozica do Krstovdana (25.dec. do 5.jan.)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso
2) Sedmica po nedelji mitara i fariseja
za monahe: sir i jaja; za mirjane : meso
3) Siropusna nedelja
za sve: samo sir i jaja
4) Svetla nedelja (prva po Uskrsu)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso