www.pravednik.cjb.net

SVEDOCENJE BIVSEG ASTROLOGA

Blagosloven dan u koji se izbavih od zablude lazljive nauke demonske, sto se zove astrologijom - kraljicom okultnih nauka!

Slava i hvala milosti Gospodnjoj sto mi otvori duhovni vid te progledah i spoznah opasne zamke djavolske, koje postavi necastivi lakovernim i duhovno neprosvecenim ljudima, preko poznavanja tajni zvezdane magije astroloske! I Crkvi Hristovoj koja me preko slugu svojih na vreme zaustavi da ne pogubim dusu svoju i duse onih koji verovahu mome "gatanju po zvezdama".

Duhovno ozdravljenje

Prosle su dve godine otkako sam prestala da se pofesionalno bavim poslom "astrologa", vreme koje mi je bilo potrebno da duhovno ozdravim, da se oporavim od pogubnih posledica po dusu i telo usled lakomislenog uplitanja u zabranjena znanja i tajne nepotrebne coveku, osim na sopstvenu propast. Mnogi koji krenu ovom stazom boluju od nejasnog uverenja da cine bogougodno delo, da pomazu ljudima i sluze Bogu, ne sluteci da je "bog" kome sluze - satana. Na pocetku svoga rada i sama sam zivela u uverenju da cinim dobro, i nista me nije moglo uveriti da to nije istina, osim zivota koji je potom usledio.

Ove redove pisem iz dva razloga: prvi je - potreba da svojom ispovescu pomognem zavedenim dusama koje rade posao astrologa, i onima koji traze njihove usluge, jer obe strane cine veliki greh. A ljude koji znaju kom gospodaru sluze, i to cine svesno, zalim kao duhovno mrtve, iako telesno zive. Mada, za sve, pa i za njih nade uvek ima, jer, nikad nije kasno pokajati se i - preobraziti!

Drugi razlog je - iskupljenje! Kako sam i sama bila nesvessni demonski sluga i ucitelj mnogima koji su za mnom u neznanju posli putem propasti, osecam odgovornost da im ukazem da su duhovne staze i ucenja koja nam se nude u mnogobrojnim oblacima sa Istoka i Zapada, sva lazna, osim Isusa Hrista, ciji put i mi treba da sledimo.

Greh slavoljublja

Ima mnogo grehova zbog kojih se covek nalazi u vlasti satanskoj, a sustinski greh kome sam robovala i koji mi je bio zao gospodar mnoge godine jeste - slavoljublje! Verovala sam da mi je namenjena posebna sudbina, uzvisen zadatak koji imaju samo izuzetni ljudi. Na pozornici zivota, mislila sam, meni je namenjena glavna uloga... Povlascen polozaj u porodici i poneki talenat kojim me je Bog obdario samo su me ucvrstili u tom uverenju. Tako se gordom umu "prirodno" prilepilo sujetno znanje astrologije koja te lako i brzo uzdize na pijedastal "mudrosti", jer, toboze, znas sve tajne neba i zemlje, svima delis savete, imas ljudske sudbine u "malom prstu", prorok si, a proroci svuda uzivaju veliku cast.

Sada, dok pisem o ovome, tuga me obuzima zbog besmisla i praznoverja koje se preko astro-verovanja prestavljalo kao nekakvo veliko znanje...

Iako sam rodjena u patrijarhalnoj pravoslavnoj porodici, krstena odmah po rodjenju, vaspitavana strogo, bila primer dobrog djaka i studenta, osobe koja savesno ispunjava svoje obaveze, do skora sam prezirala i odbacivala ono jedino vredno i zdravo utemeljeno u mojoj licnosti, kao zastarelo, u neskladu s Novim Dobom, kao smetnju evoluciji covekovoj. Porodica je vremenom zaboravila na Boga i Crkvu Bozju, a obicaje je drzala reda radi. Udajom sam usla u ateiziranu sredinu koja za Boga uopste nije znala, i sve hriscansko i svetosavsko joj je bilo strano, cak mrsko. NJihov bezbozan nacin zivota me je boleo, jer su oboleli moralno i duhovno, ali nisam znala od cega je dosla bolest i gde je lek protiv takvog stanja. Sve oko mene je bilo u uzasnom neskladu, nerazumevanju i ne-ljubavi...

Jedan greh vuce drugi. Jedan pad vuce novi, jos dublji. Fanaticna potreba za sticanjem znanja vodila me je sa proucavanja jedne oblasti za drugom, jednu filozovfiju zivota sam zamenjivala drugom, dok se nisam srela sa okultizmom koji je izgledao kao kruna svega naucenog sto covek moze da primeni u praksi. Daje odgovore na sva sustinska pitanja smisla i cilja zivota. Otkrovenje Tajne... Posto nisam bila evandjelski obrazovana, nije za mene postojalo nista s cim bih uporedila novosteceno znanje. Zadovoljilo me je objasnjenje "ucitelja" da se samo "naprednim duhovima" otkriva ono sto je inace skriveno, nedostupno. Iako nisam znala da je to od Boga zabranjeno i za ljude, od pocetka sam osecala da tu nesto ne valja. Svi su radili tajno, pod pseudonimom, a ja sam odmah zelela u javnost, jer, ako je dobro kao sto izgleda, ona treba svima da posluzi, razmisljala sam.

Kad sam otvorila vrata svoga srca astrologiji i hiromantiji (gledanje u dlan), vrata svoga doma uciteljima drevnih okultnih ucenja Istoka, poceo je moj pad... Teren mu je pripravljen mnogo ranije, a sada je zapecacen - duhovnim opravdanjem bezboznog nacina zivota.

Moj pad okolina je dozivljavala kao napredak, uspeh, i ja sam svesrdno podrzavala tu iluziju.

Popularnost je dosla preko noci. Jos se nisam temeljno ucvrstila u svom novom znanju i zvanju, vec me je poznavao ceo grad, telefoni su zvonili danonocno, novine, radio i televizija su mi sirom otvorili svoja vrata... Postovanje i priznanje od strane ljudi doslo je munjevito i bez provere toga sta ja to stvarno radim i kako radim. Nastojala sam da trudom i radom opravdam svoj uspeh, ali to je u celoj prici bilo sporedno. Kao da je bilo dovoljno sto sam dala svoj pristanak svetu okultizma, da bi se svet meni poklonio...

U pocetku, slava mi je godila, jer mi je omogucavala da resim mnoga materijalna i profesionalna pitanja sa lakocom. Uostalom, to sam i zelela: postala sam poznato ime, neko cije se misljenje uvazavalo, novinari su me intervjuisali, pitali za stav o ovom i onom vaznom pitanju, dogadjaju, licnosti, i to sve zato sto znam tajne nedokucive astrologije.. Vecina ljudi sa kojima sam dolazila u dodir verovali su bezrezervno astrologiji; za cenu nisu pitali iako nije bila mala; rado su placali narucene horoskope za celu prodicu; trazili mesecne, kvartalne, godisnje; uskladjivali svoje poslovne i privatne obaveze sa kretanjem zvezda. Bila sam savetnik savetnicima; advokati, profesori, politicari, sudije, umetnicim, lekari, biznismeni - uglavnom su bili moji klijenti. Znala sam koliko ne znam i cudila se kako mi traze savet u ozbiljnim profesionalnim i drustvenim pitanjima. Receno snimaju na trake, kasnije preslusavaju, najcesce postupe po uputstvu.

Ubrzo sam izbila u sam vrh strucnjaka za ovu oblast. Nisam ni slutila da se nalazim na vrhu ledenog brega cije je podnozje u paklu. LJudi su mi istinski verovali, i to me je obavezivalo na veliku odgovornost. Imponovala im je moja obrazovanost jer se ovim poslom uglavnom bave neuki, i to je bila nekakva garancija strucnosti. Dugo sam posvecivala paznju svakoj osobi koja mi dodje, stalno spremna na dodatne savete, kontakte, eventualno druzenje. Mnogi klijenti su mi postali prijatelji.

Moja tumacenja horoskopa su bila zanimljiva, potkrepljena mnogobrojnim primerima iz svetske kultire, filozofije, knjizevnosti. U velikom procentu tacna proricanja buducnosti, analize licnosti adekvatne, cesto i osoba koje nisu prisutne, da je to bilo zapanjujuce. Bila sam toliko sigurna da ce se receno ostvariti tako da sam bez straha snimala sve na trake, verujuci u svoje znanje, intuiciju i - Bozju pomoc. @ivela sam u uverenju da cinim bogougodno delo, da pomazem ljudima, te da "bog" nece dozvoliti da pogresim jer sam u njegovoj sluzbi.

To sto sam izuzetno zaradjivala smatrala sam prirodnim jer sam puno i davala. Dozivljavala sam kao Boziju milost, jer se moj rad poklopio sa vremenom strasne inflacije od 1989. do 1993. Bog je dao meni da ja dam drugima... Istina, ponekad sam se pitala da li je u redu da neko plati 50 ili 100 maraka za horoskop dok drugi nemaju da jedu. Savest sam umirivala tako sto sam primala sve koji zele da dodju kod mene a ne mogu da plate, bez razlike. I materijalno sam pomagala neke koji su bili u teskoj situaciji, uglavnom rodjake i prijatelje. Ipak, pre svega, udovoljavala sam sopstvenim prohtevima i zeljama, i konacno mislila da sam veoma sposobna, veoma uspesna, vrlo pametna, da ce uvek tako biti, i da to i zasluzujem. Ako mogu isto sto i ja, neka sednu i nauce astrologiju. Videce da to nije nimalo lako.

Savet dobrog starca

Vreme mi je polako otkrivalo laz mog novog polozaja, jer sam i sama pored spoljasnjeg sjaja u dubini duse bila veoma nesrecna. Toliko da sam zelela da umrem, jer sve to sto radim, ceo zivot, nema nikakvog smisla. I slava, i novac, i znanje - nista ne vrede! Moje unutrasnje bice nesvesno zna da nije na pravom putu i zato u svemu vidi besmisao, a koji je pravi put - ne zna!

Razumela sam ljude koji su mi dolazili, osecali se promaseno i prazno bez obzira sto zive u pristojnim porodicama, sto su se ostvarili u poslu, ili imaju neko veliko bogatstvo. Znala sam sta im nedostaje, jer to isto i meni je nedostajalo. Zato jure od gatara do vidovnjaka, od iscelitelja do ekstrasensa, spremni mnogo da plate samo da bi nasli lek za svoju jadnu dusu, zarobljenu grehom i lazju. Istinski sam ih volela i oni su to osecali. Iz toga razloga su zeleli pre kod mene nego kod drugih, jer su videli da mi nije cilj samo novac. Jadni ljudi! Pricam pricu koja im godi i "ceska usi", prodajem pamet, paznju, vreme koje im posvecujem, ali, vidim - resenje za njihove probleme nije kod mene.

Kad mi se privi put rodila ozbiljna sumnja u sve sto radim, taj tocak se nije vise mogao zaustaviti. Osecala sam da Bozja istina daje konacne odgovore, a slabosti i supljine okultizma predstavljaju jos jednu obmanu u nizu svih laznih vrednosti ovoga sveta.

Otisla sam jednom prilikom na selo i komsija, pobozan starac, koji je cuo sta radim, rece mi: "Dete, okani se djavoljeg posla, uzece ti dusu!"

Osecala sam se superiorno, sveznajuce pred smirenim starcem od 86 godina, pa se upustih u siroku diskusiju da mu objasnim svu mudrost drevnog znanja koje pomaze ljudima da otkriju najskrivenije tajne o sebi, a mi zivimo pored toga neuki, kao i nasi svestenici koji nam ne daju da se duhovno uzdignemo kako bi drzali monopol nad narodom. Okultisti, tj. alternativci kako se to popularno zove, su im konkurencija i zato ih ne vole. Jer oni posao isceljivanja rade bolje, iskrenije... Pomazu ljudima da spremno udju u 21. vek, razvijajuci visu svest, umne potencijale, telepatiju, vidovitost, sposobnost samoisceljenja.

Bogobojazljivi starac mi odgovori: "Mi dete, ovde u selo ne znamo za to, a opet lepo zivimo. Moz' biti da je tako k'o sto govoris... Ali, mi znamo za Boga istinitoga, Hrista Spasitelja i veru pravoslavnu... Nego, valjda su tebe ovi nekrsti na vakultetu tome naucili?"

Aa, ne znaju ni oni za to! I oni pripadaju Starom dobu, Eri Ribe koja prolazi. To je mudrost jos veca od njihove... I tako, sve vere, sva znanja dostupna ljudima, sva bozanstva, treba da sluze coveku na korist. Ako nije prevara, zloupotreba, i na silu, vec od njihove dobre volje - sve je u redu.

Blaga upozorenja dobrog starca potkrepljena primerima onih koji su tesko stradali ako su se bavili bilo cime sto je van ucenja Crkve, nisam uzela ozbiljno. Kad je rekao da ce se moliti za mene, odmahnula sam rukom govoreci mu da se mane tih praznoverica jer to ne pomaze...

Kanal demonske sile

Radila sam preterano, ponekad i po 16 sati dnevno da bih ispunila sve obaveze. Radila sam sa mnogo entuzijazma i odricanja odradjujuci svoj "karmicki dug" i sluzeci "bogu" i ljudima. Pisala mnogobrojne clanke po novinama, ucestvovala u radio i TV - emisijama, vodila [kolu astrologije, sa ciljem da sto vise ljudi uz moju pomoc sebi pomogne, stekavsi pravo znanje i obrazovanje.

Veliki napor je pratio i veliki zamor. Vise nisam imala mira spoljasnjeg ni unutrasnjeg. Oko mene je suvise ljudi koji su, izgledalo je, nemilosrdni u svojim zahtevima. Rasipaju mi vreme i energiju. Trudim se da savesno odgovorim na sve pozive, ali ne mogu. Pretrpana sam i umorna od svega.

Na pocetku, godinu-dve, osecala sam veliki polet i energiju. I sama sam se cudila odakle mi toliko snage. Pripisivala sam je posledicama svog duhovnog rada... LJudi oko mene su to uvidjali, divili se, zeleli da i oni nauce kako da postanu bolji nego sto im, sada znam, ne treba i sto im skodi: "To je moj posao, oni imaju svoj, ali, bas ako hoce..." Opet se branim velikom cenom. "Neka plate, naucice..."

Mesecima, godinama kasnije slede povratni odgovori da su, mojom pomoci, uspeli u onim oblastima koje su ranije predstavljale problem. @ene su naucile kako da postanu "vestice", a miskarci "demoni". Sad vidim kako je to lako: zaboravis na Boga i ljudskost, pustis se i zacas se nadjes u carstvu tame...

Osetila sam u sebi neku cudnu moc! Silu koja ima vlast nad ljudima i oni joj se rado potcinjavaju. Postaju zavisni od moje price, razgovora, prisustva, traze usmerenje, pomoc pri donosenju odluka, spremni su na sve samo da ih ne odbacim. Zele da im budem "uciteljica", duhovni vodja, sto ja odbijam, jer me to, iapk, plasi. cesto su me sanjali i po uputstvu iz sna dolazili meni.

Osecala sam veliku odgovornost za sve te ljude koje mi Bog salje i zato nisam nikad ni u cemu presla granice dozvoljenog, ili sto bi bilo na stetu bilo kome. Jer, znala sam, ta "moc" nije moja, vec "bozja", znala sam da ne smem da je zloupotrebim.

Vremenom sam pocela da primecujem da nisam "sama". To prisustvo "sile" registrovala sam kroz nekakav "trubni" glas u tumacenju horoskopa. Iskusniji od mene su mi objasnili da sam kanal "vise sile" koja mi pomaze i to smatrali velikim postignucem. Gledanje u proslost islo je lako, buducnost takodje. Uglavnom sam davala iznenadjujuce tacne podatke o osobama koje ne znam, od opisa karaktera licnosti do dogadjaja iz zivota. Kad nisam sigurna koncentrisem se, i sa levog ramena kao da cujem glas, unutrasnjim sluhom, koji mi kaze sta treba.

I sama sam u snovima dobijala uputstva sta da radim. Ili, sta ce se desiti. Predskazanja su se uglavnom ispunjavala. Bivala sam zaprepascena osobama, mestima ili situacijama koje sam vidjala mesecima ranije u snu, a kasnije na javi. Ponekad dobijala znanje "iz visih sfera", i kad bih kasnije dosla do knjiga i procitala vec nauceno, bio je to vrhunac iznenadjenja. Rado sam pricala ljudima sta mi se desavalo, jer me je zabavljalo da je nesto tako moguce.

I fizicki sam se promenila. Uvek sam volela diskretan izgled bez ukrasa i sminke, a sada je bilo suprotno. Ofarbala sam kosu u crvenu boju, oblacila se upadljivije, ponasala se dosta agresivno. Nekim cudnim putevima su mi stizali na poklon prstenje, plastevi, magijski simboli; dolazili neobicni ljudi, kao da nisu sa ovog sveta, culi su za mene, da me upoznaju, da se udruzimo i saradjujemo, i slicno.

Jedna drugarica mi rece: "Licis na modernu vesticu!" Ova recenica me je uplasila jer nisam primecivala da se menjam. Uvek sam morala biti blistava, dominantna, interesantna, pobednicka, zavodljiva. Od toga je donekle zavisio i moj status, ugled u poslu. To sto sam govorila ljudima kakvi treba da postanu morala sam i sama biti. Vestice sam zamisljala ruznim i starim.

Uostalom, nisam verovala da postoje vestice i djavoli, mislila sam da je to samo metafora. A u "boga" sam verovala, mada sasvim nejasno. Nisam poznavala Boga Istinitoga i Jedinoga i nisam ispunjavala NJegove zapovesti. Tek kasnije sam otkrila da je najveci uspeh satane da nas ubedi da on ne postoji. Tad smo u njegovoj vlasti bez otpora.

Promenio mi se i karakter. Sve se uskladjivalo sa mojom novom ulogom. Prava moja sustina stidljivo se povukla pred laznim sjajem koji je blistao upadljivo. Izgledalo je da rastem, da napredujem u svakom pogledu. Astroloski rad je pratila joga, meditacija, vegetarijanski nacin ishrane, vredno proucavanje mnogobrojnih okultistickih disciplina i vedanticke filozofije. To je bila moja duhovna praksa i ja sam je ozbiljno primenjivala.

Demonske sluge

Otkrice da vecina astrologa ne veruje u Boga za mene je bilo pravo iznenadjenje! Bila sam uverena da smo svi mi "bozije" sluge na istom zadatku. Zatim otkrivam, da se sluze lazima, da su pohlepni na novac, placaju visoke sume da se domognu medija, da se reklamiraju; smatrala sam da kvalitet rada sam sebe reklamira i nikad nisam ni dinara ulozila u tu svrhu. Prevarom ljudima otimaju pare, zive nemoralno odajuci se kocki, drogi, alkoholu, dok su preljube i blud prirodan nacin zivota. Sujetni, zli, duhovno poremeceni ljudi! Koga ce oni da izlece kad su sami bolesni? Boze dragi, jesam li i ja kao oni?!

LJudi kojima sam donekle verovala ovakvu pojavu su objasnjavali niskom evolucijom svesti, te da se sluzenjem u sferi duhovnog rada najbrze ciste i da je prirodno sto je mnogo takvih. Samo retki, izuzetno napredni, u koje spadam i ja, nalaze se u visim sferama, jer su uveliko sebe procistili od strasti.

Sada, dok ovo pisem, stidim se pred sobom, kakva sam bila i kakvim sam besmislicama verovala kao da su nekakve uzvisene istine. I jos tome poducavala druge ljude!

Kakva demonska gordost! Smrtonosna hrana sujetnom egu koji se nasitio i presitio lazi, pa je k'o mehur od sapunice pukao kad vise nije imao kud.

Posle jedne TV-emisije u kojoj sam bila gost sa jos nekoliko djavolovih sledbenika, zgrozila sam se nad lazima i prevarama koje se, uz saradnju urednika i televizijskih trikova, serviraju jadnom narodu kao poslednje istine samo da bi se zaradilo sto vise novca. Nas predstavljaju kao nekakve svece, iako se na licu svakog cita ko je i sta je. Postajalo mi je jasno: "Ovo sto radim je veliko zlo! I ja dobrovoljno ucestvujem u svemu, prednjacim u tom vesticjem skupu".

Tada sam odlucila da se vise ne pojavljujem u javnosti. Da ne ucestvujem u toj masovnoj prevari i pljacki, masovnoj hipnozi duhovno ojadjenih i slepih i gluvih, koji placaju po sto maraka za tri minuta straha, jer ih najcesce toboznji vidovnjaci sokiraju strahovitom buducnoscu ili nekom uzasnom crnom magijom da bi opravdali svoju cenu i rad. Povucena, u samoci, mogu ispravno da radim sa ljudima i da im istinski pomognem, mislila sam.

Na svim skupovima i seminarima pocela sam da uocavam da sam upala u drustvo prljavih, pokvarenih necistih neznalica i varalica, vestica i demona. cesto sam primecivala da fizicki lice na svoje uzore. I bukvalno ih videla u tom strasnom oblicju kakvim nam se na slikama prikazuju adski svetovi.

Sve religije, sve hramove, gurue i ucitelje priznaju, samo ne Isusa Hrista, Crkvu Boziju, Presvetu Bogorodicu i svestenike Hristove! Sva literatura sveta je pozeljna za citanje osim svestenih knjiga Svete Pravoslavne Crkve Hristove! Ja sam postovala svoju duhovnu tradiciju u istoj meri koliko i druga ucenja, jer mi se cinilo da je tako ispravno. U srcu sam osecala veliku razliku kad se molim Gospodu Isusu Hristu ili ponavljam mantru Krisni i [ivi. Od prvog mi je dolazila radost i mir, od drugog hladnoca i ravnodusnost.

Gospode, spasi me

Gospode, gde sam to i sta radim?! Otkuda ja u ovom vilenjackom kolu?! Kao da se nalazim u strasnom kosmarnom snu. Kako da se probudim? I gde je izlaz iz ovog lavirinta? Sveznajuci Boze, samo ti znas i samo mi ti mozes pomoci!

Od tada sam radila povuceno, prestala da naplacujem, i gledala kako da prekinem sa svim tim. Lecila sam se nevesto od slavoljubivosti, uvidjajuci da mi je slava mnogo zla donela. Zudjena popularnost postala je pretezak teret za moja pleca... Pocela sam da ubiram gorke plodove koje sam zasejala... Dotadasnji rad me je obavezivao i nisam mogla tako lako da se povucem, iako sam to zelela najvise na svetu.

Vise nigde nisam mogla da se pojavim kao obican covek vec uvek samo kao opste poznati i priznati astrolog koga salecu mnogobrojnim pitanjima i trazenjem saveta:

- Ide mi Mars 8. kucom? Sta da radim? Da li ce doneti bolest porodici?

- Saturn mi je u 7. kuci. Da se odmah razvedem ili da sacekam da on povuce privi potez?

- Pomagaj, skratila mi se linija zivota! Umrecu!

Odjednom sam uvidela sav besmisao njihove i moje price. Od mene traze nemoguce, gotova resenja, skidaju odgovornost sa sebe prebacivsi je na slepi fatum, il drugog, a planetama i zvezdama pripisuju ono sto su sami duzni da urade...

Kazem, molite se Bogu, On ce vam pomoci, idite u crkvu, razgovarajte sa svestenicima... Sada sam imala jasnu svest da je ovo njihov posao a ne moj. Vidim, vise veruju meni, ili svakom priucenom gataru i vracaru nego Bogu Svemogucem... Uzas! [ta napravih! Boze, oprosti mi! Spasi me i pomiluj, gresnu... Osetila sam da sam zaista gresna, da sam kriva, osetila sam istinski strah pred Bozijom kaznom.

Moj dusevni nemir postajao je sve nizdrziviji. Teret odgovornosti je postao nepodnosljiv jer sam shvatila da sam gresila. Oni netacni odgovori koji su se smatrali normalnim u svakom poslu poceli su da mi opterecuju savest. Ja lazem! I za laz uzimam novac. Nije me utesio veliki procenat tacnih odgovora, ili pohvale ljudi da sam im pomogla, da im se posle susreta sa mnom zivot preokrenuo. Kakva je to istina ako nije stopostotna istina? Ako je pola laz, onda je laz! Onda nije od Boga!

Svog "duhovnog vodica" koji mi je bio pomagac, koga sam smatrala andjelom, dobrim duhom, vise nisam mogla da "otpustim". Jasno sam osecala njegovo prisustvo kako me goni da cinim i govorim suprotno od onog sto zelim. Ponekad sam cula "unutrasnje glasove". Um mi je bio strasno rastrzan.

Imala sam jaku potrebu za samocom. Da pobegnem, da se odmorim, da zaboravim na planete i zvezde i sve te neverovatne ljudske sudbine. Da prestanem da se izrazavam tim hibridnim okultistickim jezikom neistine.

Videla sam da moc koju ti satana daje ne moze da se koristi bez manipulacije ljudima, i samo u egoisticne svrhe. I kad pokusam da cinim suprotno to nekako ne ide jedno sa drugim. LJudi traze da njima manipulises, nude se jer su izgubljeni, duhovno dezorijentisani, a ta praznina se mora nekim sadrzajem popuniti.

Moj telefon je bio javan. Zvonio je danonocno. Sacekivali su me ispred zgrade, molili preko prijatelja da ih primim, nudili dvostruke i trostruke cene samo da dodju kod mene. Nigde se nisam mogla skloniti. Osecala sam se kao u klopci. Sebe sam dozivljavala kao roba astrologije. Iako sam htela da je zaboravim i odbacim, uvidela sam da to nece ici lako, jer mi ljudi i porodica to ne daju. Smatraju me ludom sto u vreme najzesce krize odbacujem siguran izvor prihoda.

Lazni prorok

Primetila sam jednu neverovatnu stvar. Novac, kojeg je bilo mnogi, kao da je proklet. Nista dobro s njim nije moglo da se uradi. Gubio se, topio, ulagao u promasene poslove, jednom recju - donosio zlo. A danas, kad ga nemam, sa malo postignem mnogo vise. Poceo mi se gaditi. Zaradjujem ga gatanjem! Vestica! Neka sto pre ode od mene. Bolje mi je da gladujem, ili da prosim, nego da ga na ovakav nacin zaradjujem! Ovo je neposten nacin, svejedno sto ljudi to opravdavaju "prodavanjem znanja i vestine".

Lazna nauka! Lazni ucitelji! Lazni proroci! Satanine sluge! I ja jedna od njih! Ova spoznaja me je porazila. U to vreme sam se osecala nistavno i bedno, bez samopostovanja ili bilo kakvog samoopravdanja. Nije bilo potrebno da me iko osudi jer sam samu sebe najvise osudjivala.

Okultno znanje astroloske nauke pokaza se plitkim, praznim, dosadnim. Sablon koji se vecno ponavlja, bez dubine, bez rasta u saznavanju, bez mogucnosti da covek dobije stvarne odgovore na svoja pitanja. Za kreativno bice nekreativna astrologija se pokazala zaglupljujuca, a jezik kojim se sluzi - ogranicavajuci. Otvori ti oci za jedan ugao razumevanja coveka, ali zato zatvori drugih deset.

Svaki iskreni astrolog posle nekog vremena mora priznati da vara: sebe i druge! Samo je pitanje koliko ce dugo istrajavati na obmani i samoobmani. Koliko dugo ce dobrovoljno ostati u satanskoj vlasti. Kad kaze ne satani, istinski se sve oko njega pocne menjati. LJudi, zivot, pa i sama "sudbina" koja ga dotad prati kao neka zla kob.

Ja sam sve to sebi priznala i bila spremna i drugima da priznam. Ali - to nije islo nimalo lako. Niko nije hteo da cuje, a kamoli da prihvati moje objasnjenje svega sto se desavalo sa mnom i sto se i sa njima desava. Iz porodice su cak stizale pretnje isterivanjem iz kuce ako prestanem da radim.

U to vreme je, miloscu Bozijom, Sveto Pismo ponovo doslo u moje ruke. Ranije sam ga citala, u kuci imala tri Biblije, ali u vreme bavljenja astrologijom kao da sam zaboravila da uopste postoji. Na Crkvu isto tako. Sad se pitam - kako je to uopstte bilo moguce? To se u hriscanstvu zove prelest. Zar je moc prelesti tako velika? Zar je tako velika moc iluzija ovoga sveta i opcinjenosti njegovim prolaznim lepotama i vrednostima da sam zaboravila na Boga, Boziji zakon, Boziju ljubav?!

Kao da me je Sunce obasjalo! Kao da sam srela najprisnijeg, najboljeg Prijatelja! Kao da sam doplovila u luku sa olujne pucine!

Shvatih da sam ucinila veliki greh i da moram platiti cenu koja se trazi. Bila sam spremna na svaku zrtvu, odricanje, pokajanje, cak i na smrt - samo da ponovo zasluzim oprostaj od Boga. Niko, i nista vise na svetu mi nije bilo vazno do toga. Do Boga.

Otvorim Sveto Pismo i procitam: "Ne obracajte se gatarama i vracarama, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vas. A ko se obrati k vracarima i gatarima da cini preljubu sa njima, okrenucu lice svoje nasuprot njemu, i istrebicu ga iz naroda njegova" (Levit. 19,31., 20,6).

Vidim da je "gatanje po zvezdama" zabranjeno i da se ono ostvaruje silom demonskom i po nasaptavanju demona. Jedan svetitelj rece da je bolje i umreti nego se obracati za pomoc demonskim slugama, te da oni koji traze pomoc od gatara i vracara sebe lisavaju pomoci Bozijeg Promisla. Sve sto se u mom zivotu do tada desavalo, i nacin na koji se desavalo, postalo mi je jasno. U svetlosti Reci Bozije bio je osvetljen ceo moj zivot sa svim njegovim zabludama i mrakovima. Razumela sam izvor zla kome sam robovala, i razloge za cinjenje zla, ali i nacine prevazilazenja.

Dakle, i ja sam "lazni prorok" koga ce Bog isterati izvan zidova Jerusalima! Sluzim satani! \avolove sluge su mi prijatelji! Ubijam svoju dusu i duse onih koji mi dolaze po horoskop... Ubijam svoje dete, jer ce i ono placati moj greh...

Spasenje kroz Crkvu

Crkva! Evo mog Spasenja! Miris tamjana, ikone svetitelja, mir, tisina... Osecala sam prisustvo Bozije u NJegovom svetom hramu i osecala istinski zivot. Povratio mi se mir. Tada nista na svetu nisam zelela do crkvu i sluzbu Boziju. Glas svestenika na liturgiji i molitve koje je izgovarao i kojima je obujmljivao svet bile su istinski melem za moju napacenu dusu. Bila sam gladna hrane koju sam tamo dobijala. I zelela je sto vise... Zagledana u blagi Lik Spasitelja roda ljudskog molila sam Ga danonocno sa suzama i pokajanjem da me oslobodi sveza djavolskih.

Lukavi djavo, sad, kad sam pripremila odstupnicu, izlazi preda me sa izuzetno primamljivim ponudama za nove poslove koji se samo pozeleti mogu. Bez dvoumljenja sve odbijam, jer vidim klopku koja mi se sprema i iz koje se mozda nikad necu spasiti.

Konacno sam se naucila opreznosti. Povlacim se takticki korak po korak, i ne uzbudjuje me sto me svet ne razume. Osudjuje me i kritikuje sto cinim dobro, hoce da me vrati na put zla.

Koliko je bilo lako uci u drustvo demoniziranih, toliko je bilo tesko povuci se. Ne pustaju te, ulaguju ti se, ili ti prete. Ne mogu preko noci izbrisati iz svesti ljudi naviku koju su stekli prema meni znajuci me u odredjenoj ulozi, pa ni iz sopstvene svesti naviku da razmisljam, reagujem na odredjeni nacin. Moja proslost me drzi zarobljenom. [to sam sejala sada zanjem: ko seje laz, zanje muku. Tako je bilo i samnom.

Molila sam se Bogu i po ceo dan da razveze okove greha, da bude milostiv meni gresnoj, i posto je On Svemoguci naci ce nacina da me izbavi, a ja prihvatam svaki nacin, pa makar to bila i bolest, nesreca, gubitak svega sto imam. I upravo to mi se i desilo. Gubitak svega, sto sam gradila posredstvom astrologije, bio je Boziji odgovor na moje molitve.

Gordoj osobi, kakva sam bila, nije bilo jednostavno da prizna krah, promasaj, prevaru, neznanje narocito, jer sam u prelest upala i zbog neznanja. Morala sam da se ponizim, da se pokajem, da iz srca iscupam sve sto sam do tada ulagala u sebe, jednom recju - da umrem, da bih se ponovo rodila.

Kao davljenik za slamku drzala sam se Svetog Pisma. To je bila jedina knjiga koju sam citala, i prvi put mi ni jedna druga nije bila potrebna. Svaka rec me je okrepljivala i jacala u veri da cu pobediti zlo. Ozivela sam iznutra, osetila radost, tihu i smirenu i konacno pronasla ono za cim sam oduvek tragala, cilj i smisao zivota. Pronasla Boga. Vise nisam htela, ni smela da gresim.

Usledili su razgovori sa svestenicima hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, predavanja, misionarska skola, sto mi je pomoglo da se duhovno uzdignem, preporodim, ispovescu i pokajanjem da promenim dotadasnji nacin zivota. Crkva je za mene zaista postala Nojeva barka spasenja i bez nje vise nisam mogla. U srcu sam osecala neizmernu zahvalnost njenim slugama uz ciju pomoc sam se otrgla od pakla. Zarko sam zelela da se nekako oduzim, pa se trudim da svojim primerom, (pricom) mnogim prijateljima dam podstreka da se vrate svojim korenima, pravoslavlju, Crkvi i bogougodnom nacinu zivota.

Covek je visi od zvezda

Davno procitana recienica vladike Nikolaja Velimirovica: "Po hriscanskom ucenju covek je visi od zvezda", tek tada mi je postala jasna jer sam svojim zivotom istinski spoznala sta to zapravo znaci.

O, voljeni Hriste Boze kako Te ranije nisam znala?! Koliko bih patnje i muka, ponizenja i lutanja izbegla! Ali, opet sam Ti neizmerno zahvalna kad pomislim da je mogao proci ceo zivot a da Te ne upoznam, ziveci nedostojno u grehu i zlu.

- Ko nije sa Mnom, protiv mene je...

- Ko sa Mnom ne sabira, rasipa...

- Ja sam Put, Istina i Zivot...

- Ja sam blag i covekoljubiv...

Boze dragi! Kako su ove reci istinite! Kakvi smo mi to hriscani kad ne poznajemo svoga Ucitelja? Niko mi nije pricao o NJemu jer Ga niko ne zna. Plamena ljubav prema Bogu, istini, dobru, zahvatila je celo moje bice. Opijena tom ljubavlju, nisam mogla po svu noc da spavam... Pisala sam Mu pesme...

Pocela sam svima da pricam o Spasitelju, o spasenju, o Bozijoj ljubavi i milosrdju, o cilju zivota, o sebi kakva sam bila...

Sve sam izgubila! Ime, ugled, materijalna dobra... Nisam zalila nimalo jer sam znala da gubim lazno da bih zadobila ono pravo. I tada, a narocito sada, cini mi se da sam premalo zrtvovala u odnosu na ono sto sam dobila. U mom pokajanju Bog mi se smilovao, te sam lako podnosila teskoce i samocu. Videvsi moje pokajanje potkrepljeno delom, vecina iskrenijih prijatelja se okrenula Bogu, sto mi je bilo posebno milo jer sam osecala krivicu, zato sto sam ih dotad navodila na zlo.

Iz istog razloga pisem ovu ispovest ne bih li pokazala istinu iskrenim dusama koje su zavedene na put lazi da bi im se otvorile duhovne oci i usi, da vide i cuju gde je pravi put spasenja, gde je svetlost, i gde je istina, ne bi li se priklonili voljenom Isusu Hristu i sebe spasili vecnih muka.

Janja Todorovic

Povratak na glavnu stranu